🔍
Baza podataka o drugom svetskom ratu na tlu Jugoslavije
ustanak

Franklin Roosevelt

Za ovaj pojam je pronađeno 32 hronoloških zapisa, 0 dokumenata i 0 fotografija.

Događaji

14. 2. 1941 Predsednik SAD Franklin Ruzvelt uputio vladi Kraljevine Jugoslavije poruku o mogućnosti da vlada SAD pruži materijalnu pomoć svim zemljama ugroženim od sila Osovine.

15. 6. 1941 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil, uputio predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu poruku o predstojećem napadu Nemačke na SSSR. Ruzvelt mu je odgovorio da će obe sile priznati SSSR kao saveznika.

24. 6. 1941 Predsednik SAD Franklin Ruzvelt na konferenciji za štampu, izjavio da će SAD ukazati svaku pomoć SSSR-u u ratu protiv Nemačke.

14. 8. 1941 U zalivu Plasenši (u Kanadi) predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil potpisali deklaraciju (Atlantsku povelju) o zajedničkim principima nacionalne politike SAD i V. Britanije. U deklaraciji se, pored ostalog, svim narodima priznaje pravo da sami izaberu oblik vladavine u svojoj zemlji; ne priznaje kao zakonita nijedna teritorijalna promena bez slobodno izraženog pristanka zainteresovanog naroda.

11. 9. 1941 Predsednik SAD Franklin Ruzvelt izdao naređenje američkoj avijaciji i floti da otvaraju vatru na brodove sila Osovine koji bi ušli u vode zapadne hemisfere.

24. 9. 1941 Vlada SSSR-a izjavila da usvaja principe Atlantske povelje, sadržane u deklaraciji predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika britanske vlade Vinstona Čerčila.

7. 11. 1941 Predsednik SAD Franklin Ruzvelt izjavio da je odbrana SSSR-a od životne važnosti za zaštitu SAD.

12. 1. 1942 U Vašingtonu, na sednici Zajedničkog komiteta načelnika štabova V. Britanije i SAD, uz prisustvo predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila, odlučeno da se deo trupa SAD prebaci u severnu Irsku i pristupi pripremama za iskrcavanje u severnu Afriku.

12. 2. 1942 Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije uputio svome poslaniku u Vašingtonu telegram: netačno ga obaveštavajući da Draža Mihailović već deset meseci vodi borbu bez ičije pomoći, on mu naređuje da predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu izloži teško stanje četnika i zatraži pomoć.

29. 5. 1942 U Vašingtonu otpočeli višednevni razgovori između predsednika SAD Franklina Ruzvelta i ministra inostranih poslova SSSR-a Vjačeslava Molotova o pitanjima drugog svetskog rata.

19. 6. 1942 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil stigao u SAD. Sledećih dana on je sa predsednikom SAD Franklinom Ruzveltom vodio razgovore o budućim zajedničkim operacijama i o usklađivanju napora na izradi atomske bombe.

24. 6. 1942 U Vašingtonu predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primili kralja Petra II Karađorđevića i tom prilikom izjavili da žele Jugoslaviju obnovljenu, sređenu i nepodrivenu nacionalnim razdorima. Za vreme razgovora Čerčil je izrazio nezadovoljstvo zbog rada izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i zbog neprekidnih razmirica jugoslovenskih političkih grupa u emigraciji.

5. 10. 1942 Predsednik SAD Franklin Ruzvelt primio ambasadora izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Vašingtonu i tom prilikom izložio svoje poglede na budućnost Jugoslavije, naglasivši da Srbi posle rata treba da odluče kakvu vrstu unije žele sa Hrvatima - široku konfederaciju ili federaciju s nekim javnim službama pod centralnom upravom, odnosno da te i slične probleme treba slobodno da reše narodi Jugoslavije, a ne da se to rešenje donese deklaracijom savezničkih državnika.

14. 1. 1943 U Kazablanki otpočela višednevna konferencija predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila, na kojoj je, pored ostalog odlučeno da se preduzmu pomorskodesantne operacije na Siciliji, Sardiniji i još nekim sredozemnim ostrviina. Konferencija je završena 26. januara.

15. 3. 1943 U Vašingtonu održali sastanak predsednik SAD Franklin Ruzvelt i ministar inostranih poslova V. Britanije Antoni Idn, na kome su razmotrili probleme posleratnog uređenja: odnose sa SSSR-om, pitanje Poljske, Finske, Nemačke, Čehoslovačke, Austrije i balkanskih država. Što se tiče Jugoslavije, Ruzvelt je izneo plan o njenom cepanju, čemu se Idn usprotivio, pa je odlučeno da se izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije preporuči da ispita mogućnost stvaranja Kraljevine Jugoslavije na principu konfederacije.

5. 5. 1943 Ambasador izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije posetio predsednika SAD Franklina Ruzvelta i tražio da se založi za četnički pokret. Ruzvelt je izrazio nadu da će se moći stvoriti aranžman po kojem bi četnici i partizani, u cilju izbegavanja dalje bratoubilačke borbe, operisali u odvojenim delovima Jugoslavije.

12. 5. 1943 U Vašingtonu otpočelo petodnevno vojno-političko konferisanje predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila na kome su određene smernice za dalje vođenje rata.

26. 5. 1943 U Londonu vodili razgovore sovjetski ministar inostranih poslova Vjačeslav Molotov i britanski ministar inostranih poslova Antoni Idn, u kojima je, pored ostalog razmatran problem oružane borbe u Jugoslaviji. Izvršena je i razmena mišljenja o predlogu predsednika SAD Franklina Ruzvelta da četničke snage Draže Mihailovića i jedinice NOV i POJ imaju odvojene operacijske prostorije.

17. 8. 1943 U Kvebeku (Kanada) otpočeli konferisanje predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlado V. Britanije Vinston Čerčil. Razmotrene su mere za dalje vođenje rata. Pored ostalog, uspostavljena je zajednička komanda za istočnu Aziju; utvrđen je dan početka invazije u Francuskoj; napuštena je ideja o desantu na Balkanu; odlučeno da se predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviću Staljinu predloži da se u Moskvi sastanu ministri inostranih poslova triju vlada i razmotre probleme posleratne saradnje među narodima. U odnosu na Jugoslaviju rešeno je da se preduzme izmirenje četnika i partizana, da buduća moskovska konferencija ministara zauzme zajednički stav prema ratu u Jugoslaviji, da se partizani i četnici bore protiv Nemaca svaki na svom području; da se izbegličkoj vladi uskrati podrška u pogledu vojne intervencije u Jugoslaviji. Konferencija je završena 24. avgusta.

28. 11. 1943 U Teheranu (u Iranu) otpočela poznata Teheranska konferencija između predsednika SAD Franklina Ruzvelta, predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila i predsednika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina, Na konferenciji, koja je trajala do 1. decembra, razmatrana su pitanja: dalje vođenje rata protiv Nemačke, posleratno uređenje Evrope, Organizacija ujedinjenih nacija, kao i pitanje Jugoslavije. Odlučeno je da zemlje učesnice nastave posle rata saradnju na organizaciji mira, a da iskrcavanje u Francuskoj otpočne. maja 1944. U odnosu na Jugoslaviju konferencija se složila: -da jugoslovenskim partizanima treba pomoći u ratnom materijalu što je moguće više, kao i u operacijama komandosa-, što je odmah naređeno Vrhovnoj komandi savezničkih snaga za Sredozemlje. Odlučeno je da Vrhovna komanda Crvene armije uputi vojnu misiju u VŠ NOV i POJ, gde su se već nalazile vojne misije SAD i V. Britanije. Dogovoreno je da će se -Jugoslavija kao država obnoviti u potpunom teritorijalnom integritetu i nezavisnosti s tim što će se pitanje njenih zapadnih granica i zahteva prema Italiji resiti posle rata, imajući u vidu predlog predsednika SAD Vilsona iz 1919. godine-.

31. 12. 1943 Predsednik SAD Franklin Ruzvelt svečano predao američke avione -Liberatore- grupi jugoslovenskih avijatičara iz sastava 15. armijskog vazduhoplovnog korpusa SAD, i tom prilikom izjavio da će vlada SAD do kraja rata priznavati samo onu jugoslovensku vladu koja proizlazi iz ustavne monarhiji., tj. izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije.

10. 2. 1944 U Kvebeku (u Kanadi) otpočeo osmodnevni sastanak između predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila, na kome su prisustvovali britanski i američki načelnici generalštabova. Na njemu je utvrđeno britansko učešće u ratu protiv Japana i njihova zajednička politika u pogledu evropskih nacija.

0. 3. 1944 U Vašington stigli pukovnik Sajts i kapetan Mensfild, predstavnici SAD kod Draže Mihailovića. Oni su vladi SAD podneli izveštaj o tobožnjoj borbi četnika protiv nemačkih vojnika u Srbiji i istočnoj Bosni, a Mensfild je predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu uručio lično pismo Draže Mihailovića u kome ga ovaj moli da se založi za četnički pokret u Jugoslaviji.

27. 3. 1944 Kongres Južnih Slovena u Londonu, povodom trogodišnjice 27. marta, poslao pozdravne telegrame predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu, predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviču Staljinu i predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu, sa zahtevom da se NKOJ smatra za jedinu zakonitu vladu Jugoslavije.

10. 4. 1944 U Vašingtonu predsednik SAD Franklin Ruzvelt sazvao konferenciju šefova američke službe za Balkan i Bliski istok. Zaključeno je da se Draži Mihailoviću pošalje hitna pomoć u naoružanju i u drugoj ratnoj opremi.

31. 5. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio telegram predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu u kome traži da vlada SAD odobri britansko-sovjetski sporazum o podeli interesnih sfera na Balkanu.

8. 6. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio zahtev vladi SAD da se ona složi s podelom interesnih sfera na Balkanu. On uverava predsednika SAD Franklina Ruzvelta da bi eventualni sporazum sa SSSR-om predstavljao dogovor savezničkih državnika, po kome bi se Rumunija i Bugarska prepustile nadležnosti sovjetske vlade, a V. Britanija zadržala dominantan položaj u Grčkoj. Po predlozima V. Čerčila, u Jugoslaviji bi došlo do ravnopravne podele zona uticaja između V. Britanije i SSSR-a.

12. 9. 1944 U Kvebeku (u Kanadi) otpočela druga konferencija predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila. Na njoj je donet Morgentauov plan: da se izvrši potpuna demilitarizacija Nemačke; da se Poljskoj pripoji onaj deo Istočne Pruske koji neće pripasti SSSR-u i južni deo Šlezije, a Francuskoj Sar i pogranična područja ograničena rekama Rajnom i Mozelom; da se obrazuje Internacionalna zona koja bi obuhvatala Rur; da se ostatak Nemačke podeli na dve nemačke države. Konferencija je završena 19. septembra 1944.

14. 10. 1944 Predstavnik Draže Mihailovića u Vašingtonu Konstantin Fotić, uporno se boreći protiv sporazuma Tito-Šubašić, uputio pismo predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu tražeći da se založi za prava srpskog naroda i za četnički pokret Draže Mihailovića.

3. 11. 1944 Predsednik SAD Franklin Ruzvelt, u odgovoru predstavniku Draže Mihailovića u Vašingtonu Konstantinu Fotiću na njegovo pismo od 14. oktobra 1944, pored ostalog kaže: -Naša stalna želja je bila da se jugoslovenske unutrašnje teškoće prijateljski reše na osnovu slobodne volje naroda i uzimanjem u obzir svih grupacija unutar zemlje. Naša vojna pomoć snagama otpora bila je uperena protiv zajedničkog neprijatelja i određivanje te pomoći su odlučivali vojni obziri-.

7. 11. 1944 Franklin Ruzvelt četvrti put izabran za predsednika SAD.

12. 4. 1945 Umro predsednik vlade SAD Franklin Ruzvelt.

Dokumenti

Nema pronađenih dokumenata za ovaj pojam.

Fotografije

Nema pronađenih fotografija za ovaj pojam.

Povezane odrednice

Anthony Eden Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije Vlada Velike Britanije SSSR i Jugoslavija Završne operacije u Jugoslaviji Britanska pomoć četnicima SAD i Jugoslavija Bugarska u drugom svetskom ratu Petar II Karađorđević Josif Staljin Afrički front Vlada Sovjetskog Saveza Walter Mansfield Partizanska avijacija Britanija i Jugoslavija Avijacija u oslobodilačkom ratu Saradnja četnika sa okupatorom Winston Churchill Italija u drugom svetskom ratu Očekivano iskrcavanje saveznika Četnici u drugom svetskom ratu Ivan Šubašić Konstantin Fotić Grčka u drugom svetskom ratu Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) Crvena armija Štampa u ratu Dragoljub Draža Mihailović Vojni puč 27. marta Rumunija u drugom svetskom ratu