🔍
Baza podataka o drugom svetskom ratu na tlu Jugoslavije
ustanak

Ivan Šubašić

Za ovaj pojam je pronađeno 71 hronoloških zapisa, 12 dokumenata i 2 fotografija.

Događaji

0. 4. 1944 Ambasador V. Britanije u Vašingtonu lord Halifaks konsultovao ambasadora SSSR-a u Vašingtonu Andreja Gromika i predstavnika Stejt departmenta o izboru Ivana Šubašića za predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije. Ovi nisu imali ozbiljnijih prigovora na izbor Šubašića.

26. 4. 1944 Ministarstvo spoljnih poslova V. Britanije stavilo u zadatak lordu Halifaksu, svom ambasadoru u Vašingtonu, da ispita sve okolnosti Šubašićevog izbora za budućeg predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije.

0. 5. 1944 Šef vojne misije VŠ NOV i POJ general-major Vladimir Velebit se sastao u Londonu sa predsednikom HSS Ivanom Šubašićem. Šubašić mu je izneo razlog dolaska u Englesku, naglašavajući da će nova vlada Kraljevine Jugoslavije biti formirana posle sporazuma sa NKOJ-em. Buduća vlada, po mišljenju Šubašića, treba da bude vlada koalicije, u kojoj bi učestvovali i predstavnici NKOJ-a, a umesto Draže Mihailovića dužnost ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva preuzeo bi Josip Broz Tito. Pored toga, on je naglasio da će buduća vlada Kraljevine Jugoslavije podržati NOP s ciljem da se sve snage u zemlji mobilišu za borbu protiv spoljnih i unutrašnjih neprijatelja.

9. 5. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil obavestio predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita o izboru Ivana Šubašića za predsednika buduće vlade i o zadacima Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije. Čerčil nije insistirao na formiranju jedinstvene vlade u koju bi ušli i predstavnici NKOJ-a i nije postavljao pitanje u vezi sa odlukama II zasedanja AVNOJ-a. Josip Broz Tito je izjavio da prihvata izbor Šubašića pod uslovom da buduća vlada odstrani Dražu Mihailovića i osudi sve sarađnike okupatora u Jugoslaviji.

0. 6. 1944 Vlada V. Britanije zatražila da vojna misija VŠ NOV i POJ napusti London. Ovo je bio pritisak britanske vlade na rukovodstvo NOP-a u vezi sa predstojećim zahtevima predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića koji se tada pripremao na put za o. Vis radi pregovora s predsednikom NKOJ-a Josipom Brozom Titom o budućoj saradnji Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije i NKOJ-a.

0. 6. 1944 Vodstvo HSS u Jugoslaviji, nezadovoljno sporazumom Tito-Šubašić, odlučilo da jedna njihova delegacija otputuje u inostranstvo i da u ime Glavnog upravnog odbora stranke zapadnim saveznicima preda memorandum: HSS osporava pravo svojim predstavnicima Rudolfu Bičaniću i Ivanu Šubašiću da sklapaju bilo kakve ugovore sa NOP-om.

1. 6. 1944 Ukazom kralja Petra II Karađorđevića mandat za sastav izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije poveren Ivanu Šubašiću, koji je privremeno zadržao u svojim rukama sve resore jedne vlade.

9. 6. 1944 U pratnji britanskog ambasadora na jugoslo venskom dvoru Stivensona i. majora Rida iz Obaveštajnog servisa za Balkan, predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivan Šubašić krenuo iz Londona za o. Vis radi pregovora sa NKOJ-om. (Na o. Vis je stigao 14. juna.)

11. 6. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio predsedniku NKOJ-a Josipu Brozu Titu depešu sledeće sadržine: -Dolazi Vam Stivenson u pratnji Šubašića. Šubašić ima ovlašćenja kralja da sa Vama zaključi sporazum-.

13. 6. 1944 Na o. Visu održan sastanak NKOJ-a. Potvrđene su ranije odluke da se pregovori sa izbegličkom vladom Kraljevine Jugoslavije vode sa pozicija odluka II zasedanja AVNOJ-a. Izabrana je delegacija u sledećem sastavu: maršal Jugoslavije Josip Broz Tito, Edvard Kardelj, Vladimir Bakarić i Josip Smodlaka; ona je dobila sva ovlašćenja NKOJ-a da sa Ivanom Šubašićem zaključi sporazum u duhu stavova AVNOJ-a.

16. 6. 1944 Na o. Visu potpisan sporazum između predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita i predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića. Po odredbama sporazuma izbeglička vlada - mora biti sastavljena od demokratskih elemenata koji se nisu kompromitovali u borbi protiv NOP-a. Glavna joj je dužnost da organizuje pomoć NOVJ, da se stara za prehranu stanovništva i da rad predstavništva u inostranstvu dovede u sklad s potrebama naroda i NOB-a. Vlada Šubašića se obavezala da izda deklaraciju u kojoj će priznati nacionalne i demokratske tekovine izvojevane u trogodišnjoj borbi, demokratsko federativno uređenje, AVNOJ i NKOJ, odati priznanje NOVJ i osuditi izdajnike koji su javno ili prikriveno sarađivali s neprijateljem i uputiti poziv narodu da se ujedini oko NOVJ u borbi za konačno oslobođenje. NKOJ je dao saglasnost da o konačnom državnom uređenju odluči narod posle oslobođenja cele zemlje, da u vladu uđu Sreten Vukosavljević i Drago Marušič (kao saradnici NOP-a), ali ne i kao njegovi predstavnici, da se u London uputi predstavnik NKOJ-a koji će zajedno sa predstavnikom izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije koordinirati saradnju u borbi protiv neprijatelja.

19. 6. 1944 Predsednik NKOJ-a maršal Jugoslavije Josip Broz Tito uputio depešu Štabu 2. udarnog korpusa NOVJ i, preko njega, GŠ NOV i PO za Srbiju i GŠ NOV i PO za Makedoniju, u kojoj ističe: da je ovih dana došlo do sastanka između predstavnika NKOJ i predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića, po želji svih saveznika; da je učinjen sporazum o saradnji u borbi protiv okupatora i u obnovi zemlje; da odluke AVNOJ-a i druge tekovine NOB-a nisu dirane; da su ovim sporazumom Draža Mihailović i drugi izdajnici naroda politički likvidirani; da će tačke sporazuma biti objavljene; da treba učiniti sve da se ovaj sporazum, koji će ojačati međunarodni položaj NOB

23. 6. 1944 Predsednik NKOJ-a maršal Jugoslavije Josip Broz Tito pismeno obavestio članove NKOJ-a i AVNOJ-a o razlozima sporazuma sa predsednikom izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivanom Šubašićem i o perspektivama koje je stvorio taj sporazum.

0. 7. 1944 U duhu sporazuma od 16. juna 1944. između predsednika NKOJ-a maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita i predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića, Šubašićeva vlada počela čišćenje diplomatskog aparata od najkompromitovanijih reakcionara i blokirala novčana sredstva Kraljevine Jugoslavije u inostranstvu, a kralj, na njen predlog, ukinuo kraljevski amblem na svim ratnim i pomorskim zastavama.

0. 7. 1944 Britanska vlada, nezadovoljna sporazumom Tito-Šubašić, pojačala svoj pritisak na NKOJ, smanjila materijalnu pomoć NOV i POJ, ograničila učešće savezničke avijacije u borbama nad Jugoslavijom i pravila druge smetnje.

3. 7. 1944 Odbor stručnjaka pri četničkoj Vrhovnoj komandi jugoslovenske vojske u otadžbini doneo odluku kojom se izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije sa Ivanom Šubašićem na čelu, ocenjuje kao vlada hrvatskog separatizma i partizanskih eksponenata. Odbor je, na zahtev predsednika Socijalističke stranke Živka Topalovića, imenovao predstavnike ravnogorskog pokreta u inostranstvu.

7. 7. 1944 Ukazom Kralja Petra II Karađorđevića naimenovana nova vlada, u kojoj je Ivan Šubašić bio predsednik, ministar inostranih poslova i ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva.

9. 7. 1944 Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivan Šubašić preko Radio-Londona upoznao svetsku javnost sa sporazumom Tito-Šubašić. On je tom prilikom istupio u prilog NOB-a, ali su njegovi stavovi ostali na ranijim političkim pozicijama vladajuće buržoazije: tako da se on obraćao samo Srbima, Hrvatima i Slovencima, negirajući ostale narode Jugoslavije; ni jednom reči nije osudio Dražu Mihailovića ni njegov ravnogorski pokret.

9. 7. 1944 Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivan Šubašić uputio ministru spoljnih poslova vlade SSSR-a Vjačeslavu Molotovu poruku s pitanjem da li sovjetska vlada smatra da je sada, pošto je obrazovana vlada na bazi sporazuma sa NKOJ-em, nastupio momenat za razmatranje međusobnih odnosa, a konkretno - za postavljanje jugoslovenskog poslanika u Moskvi.

9. 7. 1944 Pomoćnik generalnog direktora Unre Roj Hendrikson intervenisao kod predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića da do 15. avgusta vlada dostavi spiskove potrebne pomoći za prva dva šestomesečna perioda posle rata.

20. 7. 1944 Otpočela četvorodnevna sednica četničkog Centralnog nacionalnog komiteta Kraljevine Jugoslavije. U rezoluciji, kojom se u ime četnika osuđuje sporazum Tito-Šubašić, konstatuje se da Ivan Šubašić nije zastupao interese sledećih jugoslovenskih građanskih partija: Jugoslovenske radikalne zajednice, Jugoslovenske nacionalne stranke, Zemljoradničke stranke, Slovenske ljudske stranke, Jugoslovenske socijalidemokratske stranke i Hrvatske seljačke sloge, pa se zbog toga zahteva da vlada odmah podnese ostavku. Sve odluke izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije proglašene su bespravnim.

29. 7. 1944 Vlada SSSR-a priznala novu izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije sa Ivanom Šubašićem na čelu i izrazila spremnost da podrži njen rad u duhu sporazuma Tito-Šubašić.

30. 7. 1944 Vlada SAD, preko svog otpravnika poslova, priznala novu izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije sa Ivanom Šubašićem na čelu i odobrila sporazum Tito-Šubašić.

0. 8. 1944 Predsednik četničkog Centralnog nacionalnog komiteta Kraljevine Jugoslavije Živko Topalović prebacio se u Italiju da bi organizovao kampanju protiv NOP-a i sporazuma Tito-Šubašić.

2. 8. 1944 Vlada V. Britanije obavestila izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije, da ne vidi potrebu za daljim radom vojne misije NOV i POJ u Londonu, s obzirom na to da je vlada Ivana Šubašića preuzela odgovornost za materijalno snabdevanje NOVJ.

8. 8. 1944 Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije, sa Ivanom Šubašićem na čelu, na svojoj drugoj plenarnoj sednici, donela deklaraciju kojom se obavezuje da će potpuno izvršiti sporazum zaključen u. junu 1944. na ostrvu Visu. Ona priznaje -privremenu upravu koju je postavilo Antifašističko veće i Nacionalni komitet-, obećava da će raditi na okupljanju svih demokratskih snaga pod rukovodstvom maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita, osuđuje javno i prikriveno sarađivanje sa okupatorom kao najveći zločin i izdajstvo narodnih interesa i obavezuje se da će raditi na pripajanju Jugoslaviji svih krajeva oduzetih Rapalskim ugovorom. Deklaracija je zvanično objavljena posle završenih razgovora između Nacionalnog komiteta i izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije koji su održani na o. Visu 16. avgusta 1944.

12. 8. 1944 U Napulju (u Italiji) otpočeo dvodnevni sastanak vrhovnog komandanta NOV i POJ i predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita sa predsednikom vlade V. Britanije Vinstonom Čerčilom. Britanski premijer je predlagao da se Maršal Tito sastane s kraljem Petrom II Karađorđevićem, ali je to Tito odlučno odbio. Čerčil je priznao pravo Jugoslavije na Istru, ali ne i na Trst, a grad Pulu, sa aerodromom, tražio je kao bazu za snabdevanje savezničkih trupa koje su nastupale prema Austriji. Potvrđen je sporazum sa savezničkim vojnim komandantima o pomoći NOVJ, Razgovaralo se o posleratnom uređenju Evrope i o sporazumu Tito-Šubašić. U pogledu budućeg društvenog uređenja Jugoslavije Čerčil je isticao koncepciju o seljačkoj bazi buduće jugoslovenske države, o umerenoj agrarnoj reformi, o ustavotvornoj skupštini koja će odrediti oblik vladavine.

17. 8. 1944 Predsednik NKOJ-a Josip Broz Tito, u svojoj izjavi, istakao da je NOP opštenarodna politička osnova oružanog ustanka; rad ranijih izbegličkih vlada Kraljevine Jugoslavije osudio zbog neprijateljskog odnosa prema NOB-u; ostavku vlade Božidara Purića ocenio kao preduslov za postizanje sporazuma između NKOJ-a i predsednika izbegličke vlade Ivana Šubašića; sve Jugoslovene koji se nalaze u neprijateljskim formacijama pozvao da stupe u NOVJ.

28. 8. 1944 U Londonu predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primio predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića. Razmotrivši suštinu sporazuma Tito-Šubašić i njegove negativne posledice po monarhistički režim, Čerčil je preporučio Šubašiću da kod NKOJ-a insistira na stvaranju jedinstvene vlade pre nego što partizani oslobode celu Jugoslaviju.

28. 8. 1944 Zbog otpora emigracije na Bliskom istoku, izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije, sa Ivanom Šubašićem na čelu, svojim dekretom naimenovala pomoćnika ministra inostranih poslova Stojana Gavrilovića za vladinog delegata na Bliskom istoku. Njemu su data ovlašćenja da sredi haotično stanje u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, vojsci i ostalim vladinim ustanovama.

29. 8. 1944 U Londonu održan sastanak članova Glavnog odbora HSS u inostranstvu. Rešeno je: da se ne odobri sporazum Tito-Šubašić i da se sve pristalice HSS bore protiv međunarodne afirmacije NOP-a; da se položaj Šubašićev iskoristi za osvajanje rukovodeće uloge HSS u rešavanju jugoslovenskog pitanja, te da Toma Jančiković, član Glavnog odbora HSS, stalnim kontaktom sa Ivanom Šubašićem štiti interese HSS Odbačen je predlog prvaka Zemljoradničke stranke dr Branka Čubrilovića o stvaranju koalicije sa Zemljoradničkom i Socijal-demokratskom strankom.

0. 9. 1944 Juraj Krnjević, jedan od rukovodilaca HSS u inostranstvu, postavio je svim izbeglim članovima HSS zadatak da se povežu u političke grupe koje će se boriti protiv NOP-a i sporazuma Tito-Šubašić.

0. 9. 1944 U Bernu (u Švajcarskoj) emigrantska grupa HSS, pod rukovodstvom Bruna Jutronića i Federika Goldonija, formirala odbor pod nazivom -Spas Hrvata-. Ovaj odbor i Balkan klub - sekcija za Švajcarsku 14. septembra, na zajedničkom sastanku u Cirihu, doneli su rezoluciju u kojoj izbegličku vladu Ivana Šubašića proglašuju odgovornom za propast monarhije i izražavaju solidarnost sa Dražom Mihailovićem.

2. 9. 1944 Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivan Šubašić uputio telegram predsedniku NKOJ-a Josipu Brozu Titu: -Veoma je hitno da se zna, da li će na slučaj da Nemci budu srušeni na Balkanu, biti organizovana jaka jedinstvena vlada. Sa svih strana svi zahtevaju i očekuju takovu vladu-.

6. 9. 1944 Na sednici izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije ministar Sava Kosanović podneo zahtev da se Jugoslovenski crveni krst u inostranstvu fuzioniše sa novoformiranim odborom Crvenog krsta na oslobođenoj teritoriji Jugoslavije. Vlada Ivana Šubašića odložila je to -za povoljnija vremena-.

7. 9. 1944 Rukovodstvo HSS uputilo pismo predsedniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivanu Šubašiću u kome napada sporazum Tito-Šubašić i ističe svoj plan: obezbediti rukovodeću ulogu u budućoj državnoj zajednici; osigurati pomoć i podršku zapadnih saveznika na razbijanju NOV i POJ pomoću četnika; uvlačiti što šire mase u domobranske jedinice, kao buduću oružanu snagu države Hrvatske pod rukovodstvom HSS.

8. 9. 1944 Predsednik NKOJ-a Josip Broz Tito, odgovarajući predsedniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivanu Šubašiću u vezi sa stvaranjem jedinstvene vlade, istakao da prvenstveni zadatak vlade treba da bude snabdevanje NOVJ, a ostala će pitanja biti rešena kasnije.

9. 9. 1944 U Palermu (u Italiji) predstavnici Slovenske ljudske stranke (SLS) u emigraciji održali sastanak i resili: da se slovenačke grupacije u emigraciji okupe u borbi protiv NOP-a, da se razbije sporazum Tito-Šubašić, da se obori izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije sa Ivanom Šubašićem na čelu i da se predstavnici slovenačkih građanskih partija pridruže opštejugoslovenskoj kontrarevolucionarnoj akciji i odbrani monarhije.

12. 9. 1944 Ministarstvo spoljnih poslova V. Britanije naredilo svome ambasadoru Stivensonu; kod predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića intervenisati da odmah preduzme konkretne mere za stvaranje jedinstvene vlade.

12. 9. 1944 Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivan Šubašić predložio predsedniku NKOJ-a Josipu Brozu Titu da se NKOJ i vlada Kraljevine Jugoslavije odmah sporazumeju o obrazovanju jedinstvene opštejugosloveske vlade, o formiranju jedinstvenog vojnog rukovodstva pod neposrednom komandom VŠ NOV i POJ i o ulozi onih političkih grupa koje su voljne da se bore protiv okupatora.

18. 9. 1944 Na Bliskom istoku, pod rukovodstvom Milovana Radovanovića, direktora novinske agencije -Presbiro-, i generala Mirkovića, šefa vojne misije i generalnog konzula u Bejrutu, formiran odbor pod nazivom -Velika Jugoslavija-, s ciljem da okuplja sve one koji su otkazali poslušnost izbegličkoj vladi Ivana Šubašića, a u prvom redu vojna lica. Ova emigrantska grupa ponovo je pokrenula list -Jugoslovenski glasnik- i povela neprijateljsku kampanju protiv NOVJ.

22. 9. 1944 Ministar spoljnih poslova vlade V. Britanije Antoni Idn pozvao predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića i kritikovao ga najviše zbog njegove popustljivosti prema NOP-u, a naročito prema predsedniku NKOJ-a Josipu Brozu Titu. Pri tome je on obećao da će V. Britanija, dok traje rat, priznati samo onu vladu koja bude formirana na osnovu ustavnih prava Kraljevine Jugoslavije.

28. 9. 1944 Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivan Šubašić, u radio-telegramu NKOJ-u, ponovio svoje zahteve da se formira jedinstvena vlada.

2. 10. 1944 Ukazom Kralja Petra II Karadorđevića, a prema sporazumu na o. Visu između predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita i predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića, sa svih pomorskih zastava su uklonjeni kruna i grb.

3. 10. 1944 Odbor HSS iz Aleksandrije (u Egiptu) uputio pismo predsedniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivanu Šubašiću, u kome ga optužuje da čini ustupke partizanima.

6. 10. 1944 U Rimu, na inicijativu emigrantske grupe u Americi, a uz pomoć inostrane reakcije, održana konferencija predstavnika raznih reakcionarnih grupa u inostranstvu. Na njoj je zaključeno da se kralju Petru II Karađorđeviću uputi delegacija sa generalom Petrom Živkovićem na čelu, koja će, u ime predstavnika svih partija - učesnica na konferenciji, zahtevati da se raspusti vlada Ivana Šubašića. Upućen je memorandum zapadnim saveznicima: vladi u Londonu uskraćuju se prava političkog predstavništva; traži se odobrenje da reorganizovane jedinice kraljevske vojske učestvuju na frontu u Italiji i da se povremeno ubacuju u Jugoslaviju.

7. 10. 1944 Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito uputio članu VŠ NOV i POJ Aleksandru Rankoviću direktivu za razgovore o prelasku kraljevske mornarice pod komandu Vrhovnog štaba: -Pod kakvim uslovima primamo ratnu mornaricu ugovoreno je sa Šubašićem, a to je: mornarica ulazi pod neposrednu našu operativnu komandu, iako je Vrhovna komanda u Sredozemlju zadržala svoje pravo da ostane vrhovna komanda nad svim jedinicama koje operišu u Sredozemlju i Jadranu, pa i nad našim, koje smo dobili. To ima više administrativni karakter i zato će biti u štabu sredozemne flote jedan naš mornarički oficir, da rukovodi administracijom, jer snabdevanje naše mornarice ide tim putem . Nikakvih novih uslova ne primati-.

9. 10. 1944 U Moskvi predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionovič Staljin, predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil i predstavnik SAD Averal Hariman otpočeli konferenciju o posleratnom uređenju Evrope. Glavni je predmet razgovora bilo pitanje Poljske, Jugoslavije, Grčke, Rumunije, Mađarske i Bugarske. Pored ostalog, oni su se saglasili: da SSSR i V. Britanija podele interesne sfere na Balkanu, u Rumuniji i u Mađarskoj; da se u Jugoslaviji što pre obrazuje jedinstvena vlada i da se u tom smislu upute poruke predsedniku NKOJ-a maršalu Jugoslavije Josipu Brozu Titu i predsedniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivanu Šubašiću. (Konferencija je završena 18. oktobra.)

9. 10. 1944 Predsednik NKOJ-a Josip Broz Tito uputio predsedniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivanu Šubašiću poziv na pregovore o obrazovanju jedinstvene vlade i o rešavanju drugih pitanja.

14. 10. 1944 Predstavnik Draže Mihailovića u Vašingtonu Konstantin Fotić, uporno se boreći protiv sporazuma Tito-Šubašić, uputio pismo predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu tražeći da se založi za prava srpskog naroda i za četnički pokret Draže Mihailovića.

2. 11. 1944 U Beogradu završeni trinaestodnevni pregovori između predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita i predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića: postignut sporazum o obrazovanju jedinstvene jugoslovenske vlade; ostala na snazi odluka II zasedanja AVNOJ-a da se kralj ne može vratiti u zemlju dok jugoslovenski narodi ne donesu konačnu odluku o državnom uređenju, a do tog vremena kraljevsku vlast u zemlji vršiće kraljevsko namesništvo, koje će imenovati kralj na predlog kraljevske vlade i uz saglasnost predsednika NKOJ-a; rešeno da se jedinstvena vlada obrazuje u saglasnosti sa Predseđništvom AVNOJ-a i da ona za svoj rad odgovara AVNOJ-u.

15. 11. 1944 Predsednik NKOJ-a Josip Broz Tito obavestio poverenika za spoljne poslove Josipa Smodlaku: -Pregovori sa Šubašićem svršili su se time da se stvori jedinstvena vlada. Da bi izbjegli kraljevsku vladu mi smo pristali da kralj imenuje 3 regenta, koje smo mi predložili i koji će vršiti funkcije dok narod na izborima za Konstituantu ne reši i reče svoju riječ o obliku vladavine. Predsjedništvo vlade će biti u našim rukama kao i većina ministarstava. Pošto su saveznici Engleska, Sovjetski Savez i Amerika, tražili jedinstvenu vladu, to mi istu stvaramo pod uslovom da je i svi saveznici priznaju. Sastavljanju vlade će se pristupiti kad će saveznici dati garancije za priznanje-.

18. 11. 1944 Potpredsednik NKOJ-a Edvard Kardelj i predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivan Šubašić otputovali u Moskvu da bi vladu SSSR-a upoznali sa sporazumom od 2. novembra 1944. između NKOJ-a i izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije. (Prilikom te posete vođeni su 24. i 25. novembra, zvanični razgovori sa delegacijom vlade SSSR-a i konstatovana je saglasnost u pogledu neophodnosti obrazovanja jedinstvene jugoslovenske vlade. Jugoslovenska delegacija otputovala je iz Moskve u Beograd 26. novembra.)

0. 12. 1944 U Londonu ministar izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Sava Kosanović i drugi vladini predstavnici razgovarali sa generalnim direktorom Unre Lemanom o mnogim problemima pomoći. Postignuta je saglasnost: Vrhovnoj komandi savezničkih snaga za Sredozemlje uputiti zahtev da se ukine Balkanski sporazum, a u odnosu na Jugoslaviju skratili period prijema pomoći preko vojnih vlasti. Leman i izbeglička vlada Ivana Šubašića saglasili su se da se sovjetski građanin Mihailo A. Sergejčuk postavi za direktora Unre u Jugoslaviji.

16. 12. 1944 U Londonu, na sednici izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije, predsednik Ivan Šubašić upoznao članove svoje vlade sa sporazumom između NKOJ-a i izbegličke vlade o obrazovanju jedinstvene vlade i o saglasnosti saveznika da priznaju jedinstvenu vladu.

20. 12. 1944 Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivan Šubašić pismeno obavestio kralja Petra II Karađordevića o odredbama Beogradskog sporazuma. Kralj je Beogradski sporazum primio s velikim nezadovoljstvom. On se naročito protivio odluci da se vlast monarha prenese na namesnike, koji će biti izabrani dogovorom između NKOJ-a i vlade Ivana Šubašića.

4. 1. 1945 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Ćerčil uputio kralju Petru II Karađorđeviću pismeni zahtev da bez odlaganja prizna Beogradski sporazum (sporazum Tito-Šubašić od 2.XI 1944. god.)

8. 1. 1945 U Londonu predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primio predsednika izbegličke vlade kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića.

11. 1. 1945 Kralj Petar II Karađorđević održao sastanak sa predstavnicima političkih stranaka u emigraciji: ispitivana mogućnost stvaranja nove vlade i izdat proglas o odbacivanju sporazuma Tito-Šubašić od 2.XI 1944. godine.

17. 1. 1945 Vlada V. Britanije odbacila predlog kralja Petra II Karađorđevića: da svu zakonodavnu vlast vrši izbeglička vlada u Londonu, kao uslov priznavanja sporazuma Tito-Šubašić od 2. novembra 1944.

19. 1. 1945 Kralj Petar II Karađorđević primio vladinu delegaciju (predvodio je predsednik vlade Ivan Šubašić). Ona je zahtevala da kralj jasno odgovori da li prihvata regenstvo ili ne. Kralj je, kao uslov priznanja sporazuma Tito-Šubašić, zatražio pravo da sam izabere namesnike i da emigrantske građanske grupe u Londonu same odaberu svoje predstavnike za buduću Narodnu skupštinu.

21. 1. 1945 Maršal Jugoslavije Josip Broz Tito postavio energičan zahtev izbegličkoj vladi: da prekine svaka pogađanja s kraljem Petrom II Karađorđevićem oko sporazuma Tito-Šubašić (od 2.XI 1944. godine) i da se vrati u zemlju.

22. 1. 1945 Kralj Petar II Karađorđević obavestio predstavnike štampe da je otkazao poverenje dr Ivanu Šubašiću i da je odlučio da raspusti vladu i da sam stupi u direktnu vezu s maršalom Titom.

24. 1. 1945 Kralj Petar II Karađorđević primio predsednika Demokratske stranke Milana Grola u cilju konsultacije o eventualnom sastavu nove vlade. Međutim, vlada dr Ivana Šubašića, podržana od strane britanske vlade, odbila je da podnese ostavku, pa je propala kraljeva zamisao o formiranju nove vlade.

29. 1. 1945 Kralj Petar II Karađorđević preneo svoju vlast na regentski savel i priznao vladu dr Ivana Šubašića.

5. 2. 1945 Komitet Amerikanaca južnoslovenskog porekla osudio postupke kralja Petra II Karađorđevića u vezi s nepriznavanjem sporazuma Tito-Šubašić i izrazio solidarnost sa NKOJ-em.

11. 2. 1945 U Jalti (u SSSR-u) završena konferencija predsednika vlade V. Britanije, SAD i SSSR-a. Na konferenciji su usklađeni rokovi i ostale mere za konačno slamanje otpora nacističke Nemačke i Japana; postignut je sporazum o okupacionim zonama u Nemačkoj i o savezničkoj Kontrolnoj komisiji, sa sedištem u Berlinu, kao i da Nemačka nadoknadi štetu nanetu savezničkim zemljama. Odlučeno je da se ustanovi opšta međunarodna organizacija radi očuvanja mira i otklanjanja političkih, ekonomskih i socijalnih uzroka rata. Konferencija je posebno razmatrala probleme Poljske i Jugoslavije. U pogledu Jugoslavije konferencija je preporučila da se što pre sprovede u delo sporazum Tito-Šubašić.

12. 2. 1945 Šefovi vojnih misija V. Britanije i SSSR-a u Beogradu obavestili NKOJ da je na konferenciji u Jalti odlučeno da se Jugoslovenima preporuči: -da sporazum Tito-Šubašić stupi odmah na snagu; da članovi Skupštine (poslednje jugoslovensko zakonodavno telo) koji nisu sarađivali sa okupatorom mogu biti uključeni u AVNOJ i da zakoni koje donese AVNOJ moraju naknadno biti potvrđeni od Ustavotvorne skupštine-.

16. 2. 1945 U Beograd stigao iz Londona predsednik izbegličke vlade Ivan Šubašić sa članovima vlade Savom Kosanovićem, Jurajom Šutejom i Dragom Marušičem.

7. 3. 1945 U Beogradu maršal Jugoslavije Josip Broz Tito obrazovao privremenu narodnu vladu Demokratske Federativne Jugoslavije (DFJ) (predsednik i ministar narodne odbrane Josip Broz Tito, ministar inostranih poslova dr Ivan Šubašić, potpredsednici Edvard Kardelj i Milan Grol). Istog dana, na predlog Predsedništva AVNOJ-a, novu vladu su ukazom potvrdili kraljevski namesnici.

5. 4. 1945 Predsednik vlade DFJ maršal Jugoslavije Josip Broz Tito, u pratnji ministra inostranih poslova dr Ivana Šubašića, doputovao u Moskvu radi pregovora i sklapanja ugovora o trajnom miru sa vladom SSSR-a.

Dokumenti

Obaveštenje vrhovnog komandanta NOV i POJ maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita od 18. juna 1944. operativnim štabovima NOVJ i višim partijskim i političkim forumima NOB-a da je došlo do sporazuma između NKOJ-a i predsednika Kraljevske jugoslovenske vlade o borbi protiv okupatora i o obnovi zemlje

Naređenje Vrhovnog štaba NOV i POJ od 14. jula 1944. operativnim štabovima NOVJ da izveste na kakav je odjek naišao sporazum Tito-Subašić u narodnim masama, jedinicama NOVJ i u neprijateljevim krugovima

Uputstvo političkog komesara 10. korpusa NOVJ od 21. jula 1944. političkom komesaru Bjelovarskog NOP odreda o tumačenju sporazuma Tito-Šubašić

Pismo Živka Topalovića, predsednika četničkog Centralnog nacionalnog komiteta od avgusta 1944. Draži Mihailoviću o stavu saveznika prema četničkom pokretu

Naređenje Vrhovnog komandanta NOV i PO od 7. septembra 1944. Štabu 37. NOU divizije za dostavljanje tačne formulacije pisma četničkog majora Vojislava Lukačevića koja se odnosi na naređenje Šubašićeve vlade

Poziv predsednika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije od 9. oktobra 1944. dr Ivanu Šubašiću, premijeru kraljevske vlade, da dođe u zemlju na razgovore o obrazovanju jedinstvene vlade

Izvod iz knjige cirkularnih depeša štaba Draže Mihailovića od 4. jula do 7. novembra 1944. godine

Obaveštenje Edvarda Kardelja od 10. novembra 1944. Vladimiru Bakariću, političkom sekretaru CK KP Hrvatske o postignutom sporazumu sa Šubašićem i dobijanju pristanka od dr Ante Mandića za imenovanje za kraljevskog namesnika

Zahtev predsednika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i Vrhovnog komandanta NOV i POJ od 31. decembra 1944. šefu Vojne misije NOVJ u Londonu da zatraži od dr Ivana Šubašića da se penzioniše kraljevski ambasador u Kairu zbog neprijateljskog stava prema NOP-u i da Šubašić dođe u zemlju do 15. januara 1945. godine

Zahtev predsednika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije od 27. decembra 1944. dr Ivanu Šubašiću da, u ime NKOJ-a i jugoslovenske vlade, zatraži od saveznika pravo Jugoslavije da bude obaveštena o uslovima predaje nacističke Nemačke

Komunike jugoslovenske izbegličke vlade od 29. januara 1945. povodom imenovanja vlade sa Ivanom Šubašićem na čelu

Izvod iz knjige primljenih depeša štaba četničke vrhovne komande od 12. decembra 1944. do 26. februara 1945. godine

Fotografije

Povezane odrednice

Vlada Sovjetskog Saveza Borbe u Srbiji 1945. Vrhovni štab NOVJ Aleksandar Ranković Hrvatsko domobranstvo Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije Petar II Karađorđević Miroslav Trifunović Nikola Kalabić Južnomoravski korpus JVuO Borbe u Hrvatskoj 1944. Beograd Borbe u Makedoniji 1944. Završne operacije u Jugoslaviji Josif Staljin Grčka u drugom svetskom ratu Sava Kosanović Vermaht u Jugoslaviji Dragutin Keserović Franklin Roosevelt Crvena armija Gojko Borota SAD i Jugoslavija Četnici u drugom svetskom ratu Borbe na Jadranu 1944. Vladimir Velebit Bitka za Tuzlu decembra 1944. Vladimir Bakarić Saradnja četnika sa okupatorom AVNOJ Živko Topalović Uprava Ujedinjenih nacija za pomoć i obnovu (UNRRA) Bitka za Srbiju Istra u oslobodilačkom ratu Dragoslav Račić Hrvatska seljačka stranka Dragoljub Draža Mihailović Politički komesari u NOR-u Četnička golgota 2. udarni korpus NOVJ Borbe u Dalmaciji 1944. Štampa u ratu Konstantin Fotić Mornarica NOVJ Borbe u Bosni i Hercegovini 1945. Partizanska avijacija Italija u drugom svetskom ratu Milovan Đilas Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) Britanija i Jugoslavija Vis Anthony Eden Bugarska u drugom svetskom ratu Mađarska u drugom svetskom ratu 37. sandžačka divizija NOVJ Bjelovarski partizanski odred Borbe u Bosni i Hercegovini 1944. Slobodne teritorije u oslobodilačkom ratu Jablanički korpus JVuO Vicko Krstulović Avalski korpus JVuO Borbe u Istri 1944. Vojislav Lukačević SSSR i Jugoslavija Zločini u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu Božidar Purić Avijacija u oslobodilačkom ratu Josip Broz Tito Winston Churchill Savezničko bombardovanje Vermahta u Jugoslaviji Edvard Kardelj Centralni nacionalni komitet Izbeglice i progoni u drugom svetskom ratu Ante Mandić Vlada Velike Britanije