🔍
Baza podataka o drugom svetskom ratu na tlu Jugoslavije
ustanak

Josif Staljin

Za ovaj pojam je pronađeno 12 hronoloških zapisa, 5 dokumenata i 0 fotografija.

Događaji

4. 2. 1941 Poslanik vlade Kraljevine Jugoslavije u Moskvi Milan Gavrilović obavestio svoju vladu o toku pregovora sa vladom SSSR-a, ističući da je sovjetska vlada, po ličnom naređenju Staljina, odustala od sklapanja pakta o uzajamnoj pomoći sa vladom Kraljevine Jugoslavije i da nudi samo pakt o neutralnosti.

23. 4. 1941 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviču Staljinu pismo u kome ga obaveštava da nemačka vlada priprema napad na SSSR.

18. 7. 1941 Predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionovič Staljin uputio pismo predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu: tražio da V. Britanija otvori drugi front na zapadu (u severnoj Francuskoj) i na severu Evrope (na Arktiku).

20. 7. 1941 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil odgovorio predsedniku vlade SSSR-a, Josifu Visarionoviču Staljinu da Nemci imaju u Francuskoj 40 divizija i da Britanci nemaju mogućnosti da otvore drugi front ni u Francuskoj, niti na Arktiku.

15. 9. 1941 Predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionović Staljin uputio predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu pismo u kome je tražio da V. Britanija otvori drugi front na Zapadu ili da se preko Arhangelska ili Irana uputi u SSSR dvadeset pet do trideset divizija.

25. 10. 1941 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil preko britanskog ambasadora u Moskvi, obavestio Predsednika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina da V. Britanija nema mogućnosti da preko Arhangelska ili Irana uputi u SSSR 25-30 divizija.

12. 8. 1942 U Moskvi otpočeli višednevni razgovori (Moskovska konferencija) između predsed nika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina, predsednika britanske vlade Vinstona Čerčila i Averela Harimana, izaslanika predsednika SAD, na kome su razmatrani opšti planovi budućih saveznih operacija, Čerčil je Staljina upoznao sa predstojećim iskrcavanjem u Severnu Afriku i sa otvaranjem drugog fronta u Evropi u toku 1943.

17. 8. 1943 U Kvebeku (Kanada) otpočeli konferisanje predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlado V. Britanije Vinston Čerčil. Razmotrene su mere za dalje vođenje rata. Pored ostalog, uspostavljena je zajednička komanda za istočnu Aziju; utvrđen je dan početka invazije u Francuskoj; napuštena je ideja o desantu na Balkanu; odlučeno da se predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviću Staljinu predloži da se u Moskvi sastanu ministri inostranih poslova triju vlada i razmotre probleme posleratne saradnje među narodima. U odnosu na Jugoslaviju rešeno je da se preduzme izmirenje četnika i partizana, da buduća moskovska konferencija ministara zauzme zajednički stav prema ratu u Jugoslaviji, da se partizani i četnici bore protiv Nemaca svaki na svom području; da se izbegličkoj vladi uskrati podrška u pogledu vojne intervencije u Jugoslaviji. Konferencija je završena 24. avgusta.

28. 11. 1943 U Teheranu (u Iranu) otpočela poznata Teheranska konferencija između predsednika SAD Franklina Ruzvelta, predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila i predsednika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina, Na konferenciji, koja je trajala do 1. decembra, razmatrana su pitanja: dalje vođenje rata protiv Nemačke, posleratno uređenje Evrope, Organizacija ujedinjenih nacija, kao i pitanje Jugoslavije. Odlučeno je da zemlje učesnice nastave posle rata saradnju na organizaciji mira, a da iskrcavanje u Francuskoj otpočne. maja 1944. U odnosu na Jugoslaviju konferencija se složila: -da jugoslovenskim partizanima treba pomoći u ratnom materijalu što je moguće više, kao i u operacijama komandosa-, što je odmah naređeno Vrhovnoj komandi savezničkih snaga za Sredozemlje. Odlučeno je da Vrhovna komanda Crvene armije uputi vojnu misiju u VŠ NOV i POJ, gde su se već nalazile vojne misije SAD i V. Britanije. Dogovoreno je da će se -Jugoslavija kao država obnoviti u potpunom teritorijalnom integritetu i nezavisnosti s tim što će se pitanje njenih zapadnih granica i zahteva prema Italiji resiti posle rata, imajući u vidu predlog predsednika SAD Vilsona iz 1919. godine-.

27. 3. 1944 Kongres Južnih Slovena u Londonu, povodom trogodišnjice 27. marta, poslao pozdravne telegrame predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu, predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviču Staljinu i predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu, sa zahtevom da se NKOJ smatra za jedinu zakonitu vladu Jugoslavije.

9. 10. 1944 U Moskvi predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionovič Staljin, predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil i predstavnik SAD Averal Hariman otpočeli konferenciju o posleratnom uređenju Evrope. Glavni je predmet razgovora bilo pitanje Poljske, Jugoslavije, Grčke, Rumunije, Mađarske i Bugarske. Pored ostalog, oni su se saglasili: da SSSR i V. Britanija podele interesne sfere na Balkanu, u Rumuniji i u Mađarskoj; da se u Jugoslaviji što pre obrazuje jedinstvena vlada i da se u tom smislu upute poruke predsedniku NKOJ-a maršalu Jugoslavije Josipu Brozu Titu i predsedniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivanu Šubašiću. (Konferencija je završena 18. oktobra.)

10. 12. 1944 U Moskvi predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionovič Staljin i predsednik vlade Francuske Šari De Gol potpisali Ugovor o savezu i uzajamnoj pomoći, sa rokom od 20 godina.

Fotografije

Nema pronađenih fotografija za ovaj pojam.

Povezane odrednice

Milovan Đilas Britanska pomoć četnicima Vrhovni štab NOVJ Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) Vojni puč 27. marta Ivan Šubašić Velimir Terzić Aprilski rat Očekivano iskrcavanje saveznika Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije Italija u drugom svetskom ratu SAD i Jugoslavija Vlada Sovjetskog Saveza Borbe u Bosni i Hercegovini 1942. Winston Churchill Rumunija u drugom svetskom ratu Četnici u drugom svetskom ratu Saradnja četnika sa okupatorom Grčka u drugom svetskom ratu Crvena armija SSSR i Jugoslavija Bugarska u drugom svetskom ratu Vlada Velike Britanije Franklin Roosevelt Josip Broz Tito 1. proleterska udarna brigada Afrički front Mađarska u drugom svetskom ratu Britanija i Jugoslavija