🔍
Baza podataka o drugom svetskom ratu na tlu Jugoslavije
ustanak

Petar II Karađorđević

Za ovaj pojam je pronađeno 39 hronoloških zapisa, 14 dokumenata i 2 fotografija.

Događaji

10. 6. 1942 Objavljen ukaz kralja Petra II Karađorđevića po kome Štab Draže Mihailovića postaje Vrhovna komanda jugoslovenske vojske u otadžbini.

24. 6. 1942 U Vašingtonu predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primili kralja Petra II Karađorđevića i tom prilikom izjavili da žele Jugoslaviju obnovljenu, sređenu i nepodrivenu nacionalnim razdorima. Za vreme razgovora Čerčil je izrazio nezadovoljstvo zbog rada izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i zbog neprekidnih razmirica jugoslovenskih političkih grupa u emigraciji.

0. 4. 1943 Izvršni odbor AVNOJ-a dao izjavu u kojoj pobija tvrdnje kralja Petra II Karađorđevića (u intervjuu londonskom listu -Sandej di Speč-) da je Draža Mihailović centralna figura u borbi jugoslovenskih naroda protiv okupatora. Izvršni odbor govori o saradnji četnika sa okupatorima, te ponovo poziva saveznike da pošalju zajedničku misiju koja će se na licu mesta uveriti u istinitost njegove izjave i u netačnost tvrdnje kralja Petra II.

5. 11. 1943 Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito uputio Izvršnom odboru AVNOJ-a depešu u kojoj je istakao: da treba hitno sazvati plenum AVNOJ-a radi donošenja odluka u vezi s važnim događajima u svetu i našoj zemlji; da kralj Petar II Karađorđević i izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije nameravaju da iskoriste sporazum u Moskvi i dođu u Jugoslaviju.

29. 11. 1943 U Jajcu otpočelo Drugo zasedanje AVNOJ-a, kome su prisustvovali delegati iz svih krajeva Jugoslavije sem delegata iz Makedonije i Sandžaka koji nisu mogli stići. Na ovom istorijskom zasedanju, pošto je data politička ocena razvoja NOR-a, doneta je Deklaracija, a na osnovu nje niz vrlo važnih odluka ustavnog karaktera, opštejugoslovenskog značaja, kao što su: 1. - Da se AVNOJ konstituiše u vrhovno zakonodavno i izvršno predstavničko telo naroda i države Jugoslavije kao celine i da se ustanovi Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije kao privremeni organ vrhovne narodne vlasti za vreme NOR-a; 2. - Da se Jugoslavija izgradi na demokratskom, federativnom principu kao zajednica ravnopravnih naroda; 3. - Da se izdajničkoj izbegličkoj jugoslovensk.oj vladi oduzmu sva prava zakonite vlade Jugoslavije i zabrani povratak u zemlju kralju Petru II Karađorđeviću; 4. - Da se svi međunarodni ugovori i obaveze koje su u inostranstvu sklopile izbegličke -vlade- pregledaju u cilju njihovog poništenja ili ponovnog sklapanja, odnosno odobrenja, kao i da se ne priznaju međunarodni ugovori i obaveze koje bi ubuduće u inostranstvu eventualno sklopila izbeglička vlada; 5. - Odluka o zahvalnosti jedinicama NOV i POJ, kao i Vrhovnom štabu za izgradnju i organizaciju NOV i za uspešno rukovođenje operacijama; 6. - Da se u NOVJ uvede naziv -maršal Jugoslavije- (koji je tada dodeljen vrhovnom komandantu NOV i POJ Josipu Brozu Titu); 7. - Da se odobri rad Izvršnog odbora AVNOJ-a između dva zasedanja; 8. - Da se potvrde sve odluke, naredbe i izjave koje je dotada objavio VŠ NOV i POJ; 9. - Da se obrazuju državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača. Zasedanje je potvrdilo odluke Osvobodilne fronte Slovenije i ZAVNOH-a: da se Federativnoj Demokratskoj Jugoslaviji priključe Slovenačko primorje, Istra, Rijeka, Zadar i ostali anektirani delovi. Na završetku zasedanja, 30. novembra u 5 časova, izdat je proglas narodima Jugoslavije.

10. 12. 1943 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primio u Kairu kralja Petra II Karađorđevića i predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i saopštio im da Dražu Mihailovića treba otpustiti, jer sarađuje sa okupatorom.

30. 12. 1943 Predsednik britanske vlade Vinston Čerčil uputio pismo ministru spoljnih poslova Antoni Idnu u kojem se, pored ostalog, kaže: -Obavestite me na koji ćete način da uklonite Mihailovića i tražite od kralja da to isto učini. Po mome mišljenju to je jedina Petrova šansa... -

0. 2. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil poručio predsedniku NKOJ-a Josipu Brozu Titu: spreman je da kralju Petru II Karađorđeviću savetuje da se odrekne Draže Mihailovića ako bi to omogućilo saradnju Nacionalnog komiteta i kralja.

25. 2. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil obavestio vrhovnog komandanta NOV i POJ maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita da je već naređeno da britanski oficiri budu povučeni iz četničkih štabova i predložio mu povratak kralja Petra II Karađorđevića u Jugoslaviju.

0. 3. 1944 U Gibraltarskoj luci posada -Nade-, ratnog broda muiucuice Kraljevine Jugoslavije, demonstrativno manifestovala svoju pripadnost NOP-u za vreme posete kralja Petra II Karađorđevića.

6. 3. 1944 Vlada V. Britanije pozvala izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije i kralja Petra II Karađorđevića da se iz Kaira vrate u London.

9. 3. 1944 U pratnji predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Božidara Purića i ministra unutrašnjih poslova, kralj Petar II Karađorđević napustio Kairo i britanskim avionom odleteo za London.

24. 3. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primio kralja Petra II Karađorđevića i savetovao ga da smeni vladu Božidara Purića i obrazuje novu vladu, bez Draže Mihailovića, koja će u pregovorima s NKOJ-em resiti jugoslovenski problem i pitanje budućeg ujedinjenja države.

26. 3. 1944 Kralj Petar II Karađorđević, na konferenciji za štampu, izjavio da je voljan da se s rukovodstvom NOP-a u Jugoslaviji sporazume pod uslovom da NKOJ i izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije obrazuju jedinstven ministarski savet.

17. 5. 1944 Vlada V. Britanije pozvala vojnu misiju VŠ NOV i POJ iz Alžira u London radi razgovora. Misiju je 20. maja primio predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil. koji je tom prilikom izložio plan pregovora između izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i NKOJ-a, sugerišući direktne pregovore između predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita i kralja Petra II Karađorđevića.

1. 6. 1944 Ukazom kralja Petra II Karađorđevića mandat za sastav izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije poveren Ivanu Šubašiću, koji je privremeno zadržao u svojim rukama sve resore jedne vlade.

7. 7. 1944 Ukazom Kralja Petra II Karađorđevića naimenovana nova vlada, u kojoj je Ivan Šubašić bio predsednik, ministar inostranih poslova i ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva.

15. 7. 1944 Komandant Vrhovne komande savezničkih snaga za Sredozemlje general Henri Vilson uputio vrhovnom komandantu NOV i POJ Josipu Brozu Titu poziv da poseti Italiju, jer je nameravao da organizuje iznenadan sastanak s kraljem Petrom II Karađorđevićem i tako izvrši pritisak na NKOJ oko obrazovanja jedinstvene vlade od predstavnika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i NKOJ-a.

27. 7. 1944 Na predlog Ministarskog saveta, uz saglasnost NKOJ-a, kralj Petar II Karađorđević imenovao Stanoja Simiča za poslanika u Moskvi.

12. 8. 1944 U Napulju (u Italiji) otpočeo dvodnevni sastanak vrhovnog komandanta NOV i POJ i predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita sa predsednikom vlade V. Britanije Vinstonom Čerčilom. Britanski premijer je predlagao da se Maršal Tito sastane s kraljem Petrom II Karađorđevićem, ali je to Tito odlučno odbio. Čerčil je priznao pravo Jugoslavije na Istru, ali ne i na Trst, a grad Pulu, sa aerodromom, tražio je kao bazu za snabdevanje savezničkih trupa koje su nastupale prema Austriji. Potvrđen je sporazum sa savezničkim vojnim komandantima o pomoći NOVJ, Razgovaralo se o posleratnom uređenju Evrope i o sporazumu Tito-Šubašić. U pogledu budućeg društvenog uređenja Jugoslavije Čerčil je isticao koncepciju o seljačkoj bazi buduće jugoslovenske države, o umerenoj agrarnoj reformi, o ustavotvornoj skupštini koja će odrediti oblik vladavine.

29. 8. 1944 Na predlog izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije, kralj Petar II Karađorđević svojim ukazom oduzeo komandu Draži Mihailoviću i priznao maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita za jedinog -vođu jugoslovenskih snaga otpora-.

0. 9. 1944 U Baminju (u Italiji) predsednik četničkog Centralnog nacionalnog komiteta Kraljevine Jugoslavije Živko Topalović, predsednik Samostalne demokratske stranke Adam Pribićević i dva predstavnika četničkog Centralnog komiteta održali sastanak na kome su izradili memorandum i ovlastili Živka Topalovića da ga preda savezničkom predstavništvu u Rimu. U memorandumu se istče: Draža Mihailović će prihvatiti borbu protiv nemačkih snaga samo ako se partizanskim snagama zabrani napad na četnike i ako savezničke vojne vlasti priznaju četnike kao ratujućeg saveznika; od predstavnika V. Britanije, SSSR-a, SAD, NOVJ i četnika Draže Mihailovića treba formirati poseban štab za Jugoslaviju koji će raditi na izmirenju partizana i četnika, s ciljem da se sačuva monarhija i održi kompaktnost snaga Draže Mihailovića; dok se među partizanima i četnicima ne postigne mir, kralju Petru II Karađorđeviću odrediće se neutralno mesto boravka.

2. 10. 1944 Ukazom Kralja Petra II Karadorđevića, a prema sporazumu na o. Visu između predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita i predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića, sa svih pomorskih zastava su uklonjeni kruna i grb.

6. 10. 1944 U Rimu, na inicijativu emigrantske grupe u Americi, a uz pomoć inostrane reakcije, održana konferencija predstavnika raznih reakcionarnih grupa u inostranstvu. Na njoj je zaključeno da se kralju Petru II Karađorđeviću uputi delegacija sa generalom Petrom Živkovićem na čelu, koja će, u ime predstavnika svih partija - učesnica na konferenciji, zahtevati da se raspusti vlada Ivana Šubašića. Upućen je memorandum zapadnim saveznicima: vladi u Londonu uskraćuju se prava političkog predstavništva; traži se odobrenje da reorganizovane jedinice kraljevske vojske učestvuju na frontu u Italiji i da se povremeno ubacuju u Jugoslaviju.

20. 12. 1944 Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivan Šubašić pismeno obavestio kralja Petra II Karađordevića o odredbama Beogradskog sporazuma. Kralj je Beogradski sporazum primio s velikim nezadovoljstvom. On se naročito protivio odluci da se vlast monarha prenese na namesnike, koji će biti izabrani dogovorom između NKOJ-a i vlade Ivana Šubašića.

4. 1. 1945 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Ćerčil uputio kralju Petru II Karađorđeviću pismeni zahtev da bez odlaganja prizna Beogradski sporazum (sporazum Tito-Šubašić od 2.XI 1944. god.)

11. 1. 1945 Kralj Petar II Karađorđević održao sastanak sa predstavnicima političkih stranaka u emigraciji: ispitivana mogućnost stvaranja nove vlade i izdat proglas o odbacivanju sporazuma Tito-Šubašić od 2.XI 1944. godine.

16. 1. 1945 Na mitingu u Splitu preko 15.000 građana izrazilo ogorčenje zbog izjave kralja Petra II Karađorđevića i njegovog napada na tekovine NOB-a, a manifestovalo veliku odanost vrhovnom komandantu NOV i POJ Josipu Brozu Titu, KPJ i narodnoj vlasti.

17. 1. 1945 Vlada V. Britanije odbacila predlog kralja Petra II Karađorđevića: da svu zakonodavnu vlast vrši izbeglička vlada u Londonu, kao uslov priznavanja sporazuma Tito-Šubašić od 2. novembra 1944.

18. 1. 1945 U Dubrovniku preko 6.000 građana demonstriralo protiv izjave kralja Petra II Karađorđevića i njegova napada na tekovine NOB-a. Demonstracije su se pretvorile u manifestacije odanosti predsedniku NKOJ-a i vrhovnom komandantu NOV i POJ Josipu Brozu Titu, KPJ i narodnoj vlasti.

19. 1. 1945 Kralj Petar II Karađorđević primio vladinu delegaciju (predvodio je predsednik vlade Ivan Šubašić). Ona je zahtevala da kralj jasno odgovori da li prihvata regenstvo ili ne. Kralj je, kao uslov priznanja sporazuma Tito-Šubašić, zatražio pravo da sam izabere namesnike i da emigrantske građanske grupe u Londonu same odaberu svoje predstavnike za buduću Narodnu skupštinu.

21. 1. 1945 Maršal Jugoslavije Josip Broz Tito postavio energičan zahtev izbegličkoj vladi: da prekine svaka pogađanja s kraljem Petrom II Karađorđevićem oko sporazuma Tito-Šubašić (od 2.XI 1944. godine) i da se vrati u zemlju.

22. 1. 1945 Kralj Petar II Karađorđević obavestio predstavnike štampe da je otkazao poverenje dr Ivanu Šubašiću i da je odlučio da raspusti vladu i da sam stupi u direktnu vezu s maršalom Titom.

22. 1. 1945 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil obavestio kralja Petra II Karađorđevića da će priznati jedinstvenu i ugoslovensku vladu, obrazovanu na osnovu sporazuma od 2. novembra, iako kralj ne prihvati listu namesništva.

23. 1. 1945 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil pozvao izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije da se vrati u zemlju i da nastavi sprovođenje Beogradskog sporazuma. (Time je osujećen pokušaj kralja Petra II Karađorđevića da prinudi vladu da podnese ostavku.)

24. 1. 1945 Kralj Petar II Karađorđević primio predsednika Demokratske stranke Milana Grola u cilju konsultacije o eventualnom sastavu nove vlade. Međutim, vlada dr Ivana Šubašića, podržana od strane britanske vlade, odbila je da podnese ostavku, pa je propala kraljeva zamisao o formiranju nove vlade.

29. 1. 1945 Kralj Petar II Karađorđević preneo svoju vlast na regentski savel i priznao vladu dr Ivana Šubašića.

5. 2. 1945 Komitet Amerikanaca južnoslovenskog porekla osudio postupke kralja Petra II Karađorđevića u vezi s nepriznavanjem sporazuma Tito-Šubašić i izrazio solidarnost sa NKOJ-em.

3. 3. 1945 Na intervenciju vlada V. Britanije. SAD i SSSR-a, kralj Petar II Karađorđević pristao na namesništvo i za namesnike odredio dr Srđana Budisavljevića, dr Antu Mandića i inž. Dušana Serneca. Istoga dana je potpisao i ukaz o prenošenju kraljevske vlasti na namesnike.

Dokumenti

Proglas Draže Mihailovića od 16. novembra 1941. Srbima, Hrvatima i Slovencima

Izvod iz dopisa Štaba Druge brigade gorske garde Nj. V. kralja Petra II od 1. studenog 1943. potčinjenim jedinicama u povodu slušanja američkih radio-stanica

Instrukcija predsednika NKOJ-a maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita od 14. aprila 1944. upućena preko zastupnika NKOJ-a u Bariju Milentija Popovića šefu Vojne misije NOVJ dr Vladimiru Velebitu o stavovima koje treba zauzeti ako Vinston Čerčil ili drugi britanski predstavnici postave pitanje pregovora s kraljem Petrom II Karađorđevićem

Pismo Živka Topalovića, predsednika četničkog Centralnog nacionalnog komiteta od avgusta 1944. Draži Mihailoviću o stavu saveznika prema četničkom pokretu

Ukaz kralja Jugoslavije Petra II Od 25. avgusta 1944. o stavljanju van snage ukaza o pretvaranju štaba Draže Mihailovića u vrhovnu komandu Jugoslovenske vojske u otadžbini;

Ukaz kralja Jugoslavije Petra II od 29. avgusta 1944. o razrešenju Draže Mihailovića dužnosti načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini

Ukaz kralja Jugoslavije Petra II od 11. septembra 1944. o imenovanju za ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva Borisava Ristića, divizijskog generala u penziji

Govor kralja Jugoslavije Petra II u londonskoj emisiji B. B. C. na srpskohrvatskom jeziku 12. septembra 1944. sa pozivom na ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca pod rukovodstvom komandanta Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije maršala Tita

Govor kralja Jugoslavije Petra II od 21. oktobra 1944. povodom oslobođenja Beograda

Ukaz kralja Jugoslavije Petra II od 30. oktobra 1944. o odlikovanju američkog kapetana Valtera Mansfilda Ordenom belog orla V reda sa mačevima za zasluge stečene na radu u vojnoj misiji u štabu Draže Mihailovića

Odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a od 29. novembra 1943. O oduzimanju prava zakonite vlade jugoslovenskoj vladi u inostranstvu i o zabrani povratka u zemlju kralju Petru II Karađorđeviću

Izveštaj političkog komesara 43. NO divizije od 14. februara 1945. političkom komesaru 11. korpusa NOVJ o protestnim mitinzima i demonstracijama vojske i .naroda Gorskog kotara povodom izjave kralja Petra II Karađorđevića od 11. januara 1945. godine

Ukaz kralja Jugoslavije Petra II od 29. januara 1945. o prenošenju kraljevske vlasti na namesništvo

Ukaz kralja Jugoslavije Petra II od 2. marta 1945. o imenovanju članova kraljevskog namesništva

Fotografije

Povezane odrednice

SSSR i Jugoslavija ZAVNOH Borbe u Dalmaciji 1944. Vladimir Velebit Britanija i Jugoslavija Borbe u Dalmaciji 1943. Borbe u Sloveniji 1945. Ivan Šubašić Mornarica NOVJ Živko Topalović Avijacija u oslobodilačkom ratu Drugo zasedanje AVNOJ-a Centralni nacionalni komitet Vrhovni štab NOVJ Borbe u Istri 1944. Dragoljub Draža Mihailović Italija u drugom svetskom ratu Anthony Eden Borbe u Hrvatskoj 1943. Jajce Josip Broz Tito Bitka za Srbiju Ivan Ribar Split Politički komesari u NOR-u Vis Franklin Roosevelt Trst SAD i Jugoslavija Korpus Gorske garde Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) 43. istarska divizija NOVJ AVNOJ Beograd Borbe u Hrvatskoj 1945. Štampa u ratu Henry Maitland Wilson Dubrovnik Walter Mansfield 11. hrvatski korpus NOVJ Ustanak u Srbiji 1941. Četnici u drugom svetskom ratu Osvobodilna fronta Pula Božidar Purić Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije Borbe na Jadranu 1944. Beogradska operacija Istra u oslobodilačkom ratu Saradnja četnika sa okupatorom Winston Churchill Ante Mandić Vlada Velike Britanije Borbe u Srbiji 1945. Britanska pomoć četnicima ZAVNO Sandžaka Partizanska avijacija