🔍
Baza podataka o drugom svetskom ratu na tlu Jugoslavije
ustanak

Rumunija u drugom svetskom ratu

Za ovaj pojam je pronađeno 46 hronoloških zapisa, 3 dokumenata i 0 fotografija.

Događaji

20. 1. 1941 U Berthtesgadenu (u Nemačkoj) vođa Trećeg Rajha Adolf Hitler, na sastanku sa predsednikom vlade Kraljevine Italije Benitom Musolinijem, saopštio odluku da pojača nemačke snage u Rumuniji, uđe u Bugarsku i napadne Grčku.

10. 2. 1941 Vlada V. Britanije prekinula diplomatske odnose sa vladom Kraljevine Rumunije.

22. 3. 1941 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio predsedniku vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiši Cvetkoviću poruku u kojoj ističe da će Jugoslavija neminovno propasti ako pođe putem Rumunije i Bugarske.

27. 3. 1941 U Berlinu, u nemačkoj Vrhovnoj komandi oružane sile, održano savetovanje o situaciji u Jugoslaviji, na kome je vođa Trećeg Rajha Adolf Hitler saopštio svoju odluku da što pre napadne Jugoslaviju i razbije je i vojnički i kao državu. Udar je trebalo izvršiti s nemilosrdnom žestinom i munjevitom brzinom. Avijacija je, pored ostalog, imala zadatak da razori Beograd. Vojnu pomoć tražiti od vlada Italije, Mađarske i Bugarske, kojima staviti u izgled pripajanje pojedinih delova Jugoslavije, dok bi glavni zadatak Rumunije bio zaštita od eventualne intervencije SSSR-a. Zbog napada na Jugoslaviju, napad na SSSR odložio bi se za četiri nedelje.

30. 3. 1941 Nemačka Vrhovna komanda oružane sile izdala direktivu o izvršenju strategijskog razvoja za napad na Jugoslaviju (-Poduhvat 25-) i dopunsko uputstvo o napadu na Grčku (-Marita-), Predviđena je koncentrična operacija sa prostora Celovec-Grac i iz okoline Nove Kanjiže (2. armija) i sa prostora oko Sofije (12. armija) opštim pravcem ka Beogradu. Određeni su opšti zadaci italijanskih, rumunskih, bugarskih i mađarskih snaga.

9. 4. 1941 Prednji delovi nemačkog 41. motorizovanog korpusa prešli rumunsko-jugoslovensku granicu u Banatu.

19. 6. 1941 U Srbiji, uredbom komesarske vlade, delimično ukinute sve ranije mere Kraljevine Jugoslavije izvršene na osnovu zakona o agrarnoj reformi i zemlja vraćena pripadnicima nemačke, mađarske i rumunske nacionalne manjine.

16. 7. 1941 Nemačke i rumunske trupe zauzele Kišinjev.

10. 8. 1941 Otpočele sedamdesetodnevne borbe za Odesu između sovjetske Primorske armije (koju je podržavala Crnomorska flota) i rumunske 4. armije.

16. 10. 1941 Rumunske i nemačke trupe ušle u napuštenu Odesu.

25. 11. 1941 U Berlinu održana konferencija predstavnika vlada Nemačke, Japana, Italije, Mađarske, Španije, Finske, Rumunije, Bugarske, Danske, Slovačke, NDH, Mandžuka i okupiranog dela Kine (kvislinške vlade Van Čin Veja) na kojoj je Antikominterna-pakt produžen za još pet godina.

7. 12. 1941 Vlada V. Britanije objavila rat Mađarskoj, Rumuniji i Finskoj.

16. 12. 1941 U Moskvi otpočela trodnevna konferencija između predsednika vlade SSSR-a i ministra spoljnih poslova V. Britanije. Sovjetske zahteve: da V. Britanija prizna granice koje je SSSR imao uoči nemačke agresije; da se uspostavi sovjetsko-finska granica iz 1941; da Rumunija vrati SSSR-u Besarabiju itd. - engleska delegacija je odbacila, izgovarajući se da su oni protivni Atlantskoj povelji.

18. 7. 1942 Vlada SAD objavila rat Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji.

10. 9. 1942 Nemačke i rumunske trupe zauzele Novorosijsk, poslednju značajniju pomorsku bazu sovjetske crnomorske flote.

15. 9. 1942 U Beloj Crkvi (u Banatu) održan sastanak izaslanika Draže Mihailovića i predstavnika rumunskog nacističkog pokreta -Manij-, na kome je postignuta saglasnost o zajedničkoj saradnji -protiv komunističkih i partizanskih tendencija na Balkanu-.

24. 11. 1942 U rejonu Kalača snage Crneve armije izbile na Don i okružile nemačke i rumunske snage kod Staljingrada (sada: Volgograd) kojima je komandovao general Fridrih fon Paulus.

7. 5. 1943 Između s. Vračeva Gaja i Banatske Palanke (kod Bele Crkve) Južnobanatski NOP odred se prvi put prebacio u Rumuniju. Tom prilikom je u rejonu Medvednika (k. 209) razbio grupu od 20 rumunskih žandarma.

10. 5. 1943 U rejonu Lokve (k. 470), na rumunskoj teritoriji, jugoistočno od Bele Crkve, Južnobanatski NOP odred se sukobio s poternim jedinicama rumunske vojske. Zbog potera i otežanog snabdevanja on se povukao preko s. Kusića u Banat u rejon s. Grebenca.

0. 6. 1943 U Deliblatskoj šumi (kod Kovina) održana partijska konferencija Južnobanatskog NOP odreda, na kojoj je odlučeno da ovaj odred, da bi izbegao uništenje, napusti Veliku peščaru, privremeno podeljen u tri grupe: prva grupa će otići u Rumuniju, drugu u pravcu Vršca (u Vršačke planine) a treća u Srbiju.

12. 11. 1943 Na Kamenitom brdu (jugoistočno od Bele Crkve, na rumunskoj teritoriji) rumunski žandarmi iznenada napali Južnobanatski NOP odred, ali se ovaj probio iz okruženja, uz gubitke od 2 poginula i 3 ranjena, i prebacio u rejon Karnijaka (k. 380), u novi logor.

6. 1. 1944 Na prostoriji Krnjak - s. Najdaš - s. Saska (u Rumuniji) oko 1000 rumunskih vojnika i žandarma napalo Južnobanatski NOP odred. U oštroj borbi poginulo je 8 boraca, među kojima i komesar odreda, a 12 ih je zarobljeno. Odred je uspeo da se prebaci u rejon s. Kusića (kod Bele Crkve).

8. 4. 1944 Jedinice Crvene armije izbile na čehoslovačku i rumunsku granicu.

9. 5. 1944 Jedinice Crvene armije oslobodile Sevastopolj, forsirale r. Dnjestar i započele odlučujuću bitku za Rumuniju.

13. 5. 1944 Vlade SSSR-a, SAD i V. Britanije pozvale vlade Mađarske, Rumunije, Bugarske i Finske da prekinu ratne operacije protiv antihitlerovske koalicije.

8. 6. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio zahtev vladi SAD da se ona složi s podelom interesnih sfera na Balkanu. On uverava predsednika SAD Franklina Ruzvelta da bi eventualni sporazum sa SSSR-om predstavljao dogovor savezničkih državnika, po kome bi se Rumunija i Bugarska prepustile nadležnosti sovjetske vlade, a V. Britanija zadržala dominantan položaj u Grčkoj. Po predlozima V. Čerčila, u Jugoslaviji bi došlo do ravnopravne podele zona uticaja između V. Britanije i SSSR-a.

22. 8. 1944 Jedinice Crvene armije počele operacije na Balkanu radi izbacivanja Rumunije i Bugarske iz osovinskog bloka.

23. 8. 1944 Zbog brzog napredovanja snaga Crvene armije, rumunski kralj Mihajlo raspustio profašističku vladu generala Antoneskua i mandat za sastav nove vlade poverio generalu Konstantinu Sanateskuu, izdao proklamaciju o želji Rumunije da sklopi primirje sa SSSR-om, SAD i V. Britanijom, prekinuo diplomatske odnose s Nemačkom i naredio da rumunske trupe obustave borbe.

25. 8. 1944 Vlada Kraljevine Rumunije objavila rat Nemačkoj.

27. 8. 1944 Snage 2. i 3. ukrajinskog fronta Crvene armije zauzele Folkšane i Galac i prodrle u Vlašku (u Rumuniji).

30. 8. 1944 Snage Crvene armije iskrcale se u Konstancu (u Rumuniji).

31. 8. 1944 Snage Crvene armije ušle u Bukurešt (u Rumuniji).

5. 9. 1944 Vlada SSSR-a objavila rat Bugarskoj, čija vlada odugovlači prekid diplomatskih odnosa s Nemačkom. Tog dana je ministar spoljnih poslova SSSR-a Vjačeslav Molotov predao bugarskom ministru u Moskvi notu u kojoj se između ostalog kaže: - . Više od tri godine Bugarska je aktivno pomagala Nemačku u ratu protiv SSSR-a... bugarski vladajući krugovi su pomagali Nem.ce pri evakuaciji Krima i spasli ostatke potučenih nemačkih trupa na jugu Sovjetskog Saveza-. U noti se dalje govori o katastrofalnom položaju Nemačke, koja se povlači na svim frontovima i naglašava: da bugarska vlada, uprkos tome i činjenici, da su Rumunija i Finska prekinule sa Nemačkom, daje ovoj direktnu pomoć protiv SSSR-a, štiteći odstupajuće nemačke snage i dajući im na bugarskoj teritoriji bazu za stvaranje novog žarišta otpora silama antihitlerovske koalicije. Na kraju note se kaže da se Bugarska i ranije nalazila u ratnom stanju sa SSSR-om i da će se odsada i SSSR nalaziti u ratnom stanju s Bugarskom.

6. 9. 1944 Kod Kladova izviđačke jedinice 57. armije Crvene armije prešle Dunav i posle kraćeg zadržavanja na jugoslovenskoj teritoriji povratile se na teritoriju Rumunije.

8. 9. 1944 Jedinice Crvene armije prešle rumunsko-bugarsku granicu i usmerile su svoja dejstva ka Dobriču, Varni i Rusu.

12. 9. 1944 U Moskvi predstavnici vlada SSSR-a, SAD i V. Britanije, s jedne strane, i predstavnik vlade Rumunije, s druge strane, potpisali ugovor o primirju i formirali Kontrolni savet za Rumuniju.

12. 9. 1944 Glavni štab NOV i PO za Srbiju, po naređenju VŠ NOV i POJ, uputio vojnu delegaciju na levu obalu Dunava (u Rumuniju) radi hvatanja veze s jedinicama CA. Delegacija je prešla Dunav kod s. Radujevca (blizu Negotina) i u s. Gruji (u Rumuniji) povezala se sa delovima Crvene armije.

18. 9. 1944 Generalni sekretar KPJ i vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito otputuvao sa o. Visa avionom sovjetskog ratnog vazduhoplovstva za Krajovu (u Rumuniji).

19. 9. 1944 Snage Crvene armije zauzele Temišvar (u Rumuniji).

28. 9. 1944 Iz Rumunije i Bugarske delovi 68. i 75. korpusa Crvene armije otpočeli prodor u Srbiju.

5. 10. 1944 U Krajovi (u Rumuniji) predsednik NKOJ-a i vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito primio delegaciju bugarske otečestvenofrontovske vlade. Na sastanku je postignut sporazum o učešću bugarske vojske u borbama protiv nemačkih snaga u Srbiji i Makedoniji.

9. 10. 1944 U Moskvi predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionovič Staljin, predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil i predstavnik SAD Averal Hariman otpočeli konferenciju o posleratnom uređenju Evrope. Glavni je predmet razgovora bilo pitanje Poljske, Jugoslavije, Grčke, Rumunije, Mađarske i Bugarske. Pored ostalog, oni su se saglasili: da SSSR i V. Britanija podele interesne sfere na Balkanu, u Rumuniji i u Mađarskoj; da se u Jugoslaviji što pre obrazuje jedinstvena vlada i da se u tom smislu upute poruke predsedniku NKOJ-a maršalu Jugoslavije Josipu Brozu Titu i predsedniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivanu Šubašiću. (Konferencija je završena 18. oktobra.)

4. 3. 1945 Vlada Kraljevine Rumunije objavila rat Nemačkoj i Japanu.

6. 3. 1945 U Bukureštu, uprkos smetnji dvora i građanskih partija, Petru Groza obrazovao vladu Narodnog fronla Rumunije, čime su demokratske snage te zemlje odnele veliku pobedu nad kontrarevolucionarnim snagama.

17. 4. 1945 Jugoslavija priznala vladu Narodnog fronta u Rumuniji.

7. 5. 1945 U Bukureštu potpisan protokol o robnoj razmeni i kulturnoj konvenciji između vlade DFJ i vlade Rumunije.

Dokumenti

Fotografije

Nema pronađenih fotografija za ovaj pojam.

Povezane odrednice

Milan Aćimović ★ Ivan Šubašić ★ Vlada Velike Britanije ★ Otečestveni front Bugarske ★ 3. ukrajinski front Crvene armije ★ Borbe u Srbiji 1944. ★ Franklin Roosevelt ★ Vis ★ Bugarska u drugom svetskom ratu ★ Borbe u Hrvatskoj 1944. ★ Komandant Jugoistoka ★ 12. armija Vermahta ★ Maximilian von Weichs ★ Dragoljub Draža Mihailović ★ Mađarska u drugom svetskom ratu ★ Borbe u Makedoniji 1944. ★ Vrhovna komanda Vermahta ★ Kovin ★ Kominterna ★ Italija u drugom svetskom ratu ★ Josip Broz Tito ★ Vermaht u Jugoslaviji ★ Srpska državna straža (nedićevci) ★ Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) ★ Izbeglice i progoni u drugom svetskom ratu ★ Britanija i Jugoslavija ★ Niš ★ Jedinstveni narodnooslobodilački front (JNOF) ★ SSSR i Jugoslavija ★ Južnobanatski partizanski odred ★ Aprilski rat ★ Grčka u drugom svetskom ratu ★ Vršac ★ Crvena armija ★ Benito Mussolini ★ Luftwaffe u Jugoslaviji ★ Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije ★ SAD i Jugoslavija ★ Joachim von Ribbentrop ★ Glavni štab Srbije ★ Proboj NOVJ u Srbiju 1944. ★ Kultura i umetnost u oslobodilačkom ratu ★ Winston Churchill ★ Beograd ★ 2. oklopna armija ★ Bitka za Srbiju ★ Negotin ★ Vrhovni štab NOVJ ★ Vojni puč 27. marta ★ Josif Staljin ★ Saradnja četnika sa okupatorom ★ Završne operacije u Jugoslaviji ★ 68. korpus Crvene armije ★ Skoplje ★ Adolf Hitler ★ Borbe u Srbiji 1943. ★ Vlada Sovjetskog Saveza ★ Avijacija u oslobodilačkom ratu ★