🔍
Baza podataka o drugom svetskom ratu na tlu Jugoslavije
ustanak

SAD i Jugoslavija

Za ovaj pojam je pronađeno 177 hronoloških zapisa, 51 dokumenata i 40 fotografija.

Događaji

24. 1. 1941 U Beogradu vođeni dvodnevni razgovori između ličnog izaslanika predsednika SAD, pukovnika Vilijema Donovana i Artura Blis-Lejna, poslanika SAD, s jedne strane, i predstavnika Krunskog saveta i vlade Kraljevine Jugoslavije: kneza-namesnika Pavla Karađorđevića, Dragiše Cvetkovića i Vladimira Mačeka, s druge strane. Predstavnici SAD tražili da vlada Kraljevine Jugoslavije ne pristupi Trojnom paktu.

14. 2. 1941 Predsednik SAD Franklin Ruzvelt uputio vladi Kraljevine Jugoslavije poruku o mogućnosti da vlada SAD pruži materijalnu pomoć svim zemljama ugroženim od sila Osovine.

11. 3. 1941 Kongres SAD usvojio Zakon o zajmu i najmu kojim je predviđeno pružanje pomoći u materijalu i hrani V. Britaniji i svim državama koje se bore protiv sila Osovine.

27. 3. 1941 Vlade SAD i V. Britanije postigle sporazum o ustupanju britanskih strategijskih baza oružanim snagama SAD.

7. 4. 1941 Vlada SAD u saopštenju povodom napada sila Osovine na Jugoslaviju osuđuje varvarsku invaziju, a izražava simpatije za borbu jugoslovenskog naroda i obećava upućivanje pomoći.

17. 4. 1941 Delovi italijanske 9. armije ušli u Nikšić, Cetinje, Kotor, Bileću i Trebinje i u Dubrovniku se spojili sa jedinicama italijanske 2. armije.

25. 4. 1941 Ministar inostranih poslova SAD Kordel Hal, izjavio da vlada SAD priznaje jugoslovensku vladu u izbeglištvu kao jedino zakonitu vladu.

15. 6. 1941 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil, uputio predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu poruku o predstojećem napadu Nemačke na SSSR. Ruzvelt mu je odgovorio da će obe sile priznati SSSR kao saveznika.

24. 6. 1941 Predsednik SAD Franklin Ruzvelt na konferenciji za štampu, izjavio da će SAD ukazati svaku pomoć SSSR-u u ratu protiv Nemačke.

2. 8. 1941 Vlada SAD obavestila vladu SSSR-a o svojoj odluci da joj ukaže ekonomsku pomoć u borbi protiv fašističke agresije.

7. 8. 1941 U Buenos Airesu održana sednica Centralne uprave Jugoslovenske narodne odbrane, jedinstvene organizacije naših iseljenika u Južnoj Americi. Doneta je odluka da se podrži borba za oslobođenje naroda Jugoslavije.

14. 8. 1941 U zalivu Plasenši (u Kanadi) predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil potpisali deklaraciju (Atlantsku povelju) o zajedničkim principima nacionalne politike SAD i V. Britanije. U deklaraciji se, pored ostalog, svim narodima priznaje pravo da sami izaberu oblik vladavine u svojoj zemlji; ne priznaje kao zakonita nijedna teritorijalna promena bez slobodno izraženog pristanka zainteresovanog naroda.

5. 9. 1941 Istaknuti američki pisac jugoslovenskog porekla, Luj Adamič, uputio književnicima i javnim radnicima SAD apel da, u ime humanosti, podrže borbu naroda Jugoslavije.

11. 9. 1941 Predsednik SAD Franklin Ruzvelt izdao naređenje američkoj avijaciji i floti da otvaraju vatru na brodove sila Osovine koji bi ušli u vode zapadne hemisfere.

24. 9. 1941 Vlada SSSR-a izjavila da usvaja principe Atlantske povelje, sadržane u deklaraciji predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika britanske vlade Vinstona Čerčila.

29. 9. 1941 U Moskvi otpočela trodnevna konferencija predstavnika SSSR-a, SAD i V. Britanije o načinu pružanja britansko-američke pomoći SSSR-u.

20. 10. 1941 Kod s. Amerića (blizu Sopota) delovi Kosmajskog NOP odreda odbili napad 3. srpskog dobrovoljačkog odreda.

7. 11. 1941 Predsednik SAD Franklin Ruzvelt izjavio da je odbrana SSSR-a od životne važnosti za zaštitu SAD.

7. 12. 1941 Japanske pomorske i vazduhoplovne snage iznenada napale američku bazu u Perl-Harburu (Havaji) i time, bez objave, otpočele rat protiv Sjedinjenih Američkih Država.

8. 12. 1941 Vlada carevine Japana objavila rat Sjedinjenim Američkim Državama i V. Britaniji.

8. 12. 1941 Vlade Sjedinjenih Američkih Država, V. Britanije i Gang Kaj Šekove Kine objavile rat Japanu.

11. 12. 1941 Vlade Trećeg Rajha i Kraljevine Italije objavile rat Sjedinjenim Američkim Državama.

12. 12. 1941 Vlade Bugarske, Slovačke i NDH objavile rat SAD i V. Britaniji.

12. 1. 1942 U Vašingtonu, na sednici Zajedničkog komiteta načelnika štabova V. Britanije i SAD, uz prisustvo predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila, odlučeno da se deo trupa SAD prebaci u severnu Irsku i pristupi pripremama za iskrcavanje u severnu Afriku.

12. 2. 1942 Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije uputio svome poslaniku u Vašingtonu telegram: netačno ga obaveštavajući da Draža Mihailović već deset meseci vodi borbu bez ičije pomoći, on mu naređuje da predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu izloži teško stanje četnika i zatraži pomoć.

18. 3. 1942 U Vašingtonu potpisan Ugovor o zajmu i najmu između vlade SAD i izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Londonu.

8. 4. 1942 U Londonu predstavnici SAD predali vladi V. Britanije memorandum o zajedničkim operacijama u jesen 1942. i o invaziji savezničkih snaga u Francusku tokom 1943.

8. 4. 1942 Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito, u ime CK KPJ, uputio CK KPH direktivno pismo u kome analizira političku situaciju u zemlji u svetlosti međunarodnih zbivanja; izlaže političku liniju KPJ u odnosu na savez SSSR-a, Engleske i Amerike, na izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije u Londonu, na HSS i druge bivše građanske partije; pred KPH postavlja kao najvažniji zadatak: neumorno stvarati organizacije NOF-a, okupljajući u njih najšire narodne mase.

18. 5. 1942 U Vašingtonu između vlade SAD i vlade Kraljevine Jugoslavije potpisan vojni sporazum o pružanju pomoći u opremi i obući jugoslovenskim trupama u inostranstvu i o prevozu jugoslovenskih dobrovoljaca iz Amerike u južnu Afriku.

29. 5. 1942 U Vašingtonu otpočeli višednevni razgovori između predsednika SAD Franklina Ruzvelta i ministra inostranih poslova SSSR-a Vjačeslava Molotova o pitanjima drugog svetskog rata.

3. 6. 1942 Kod Midveja otpočela trodnevna bitka između pomorskih i vazduhoplovnih snaga SAD i Japana. Pobedom snaga SAD uspostavljena je ravnoteža na Pacifiku.

11. 6. 1942 U Vašingtonu potpisan sporazum o zajmu i najmu između vlada SAD i SSSR-a.

19. 6. 1942 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil stigao u SAD. Sledećih dana on je sa predsednikom SAD Franklinom Ruzveltom vodio razgovore o budućim zajedničkim operacijama i o usklađivanju napora na izradi atomske bombe.

24. 6. 1942 U Vašingtonu predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primili kralja Petra II Karađorđevića i tom prilikom izjavili da žele Jugoslaviju obnovljenu, sređenu i nepodrivenu nacionalnim razdorima. Za vreme razgovora Čerčil je izrazio nezadovoljstvo zbog rada izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i zbog neprekidnih razmirica jugoslovenskih političkih grupa u emigraciji.

26. 6. 1942 Među italijanske oficire u hotelu -Amerika- u Nikšiću simpatizer NOP-a Lujo Davičo, bacio bombu od koje su poginula dva oficira a nekoliko ih je ranjeno. On je posle toga uhvaćen i streljan.

18. 7. 1942 Vlada SAD objavila rat Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji.

25. 9. 1942 U Bosanskom Petrovcu otpočeo trodnevni I kongres lekara - partizana, uz prisustvo 48 delegata iz NOP i DV Jugoslavije i s terena. Raspravljalo se o nizu stručnih pitanja. Upućen je apel lekarima i studentskoj omladini na neoslobođenoj teritoriji da se priključe narodnooslobodilačkoj borbi. Pored toga, upućena su pozdravna pisma Vrhovnom štabu NOP i DV Jugoslavije i sovjetskim, engleskim i američkim lekarima.

5. 10. 1942 Predsednik SAD Franklin Ruzvelt primio ambasadora izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Vašingtonu i tom prilikom izložio svoje poglede na budućnost Jugoslavije, naglasivši da Srbi posle rata treba da odluče kakvu vrstu unije žele sa Hrvatima - široku konfederaciju ili federaciju s nekim javnim službama pod centralnom upravom, odnosno da te i slične probleme treba slobodno da reše narodi Jugoslavije, a ne da se to rešenje donese deklaracijom savezničkih državnika.

6. 10. 1942 U Vašingtonu potpisan protokol o isporuci britansko-američkog materijala SSSR-u.

8. 10. 1942 ?Slobodna reč?, organ jugoslovenskih iseljenika u Americi, objavio proglas Ujedinjenog slovenačkog naroda. U proglasu se poziva civilizovani svet da slovenačkom narodu pomogne u borbi za slobodu.

22. 11. 1942 Naredbom VŠ NOV i POJ, od 7. i 8. NO brigade i 13. hrvatske NOU brigade NOV i PO Hrvatske formirana 7. divizija NOVJ [Pošto je 13. hrvatska NOU brigada dejstvovala u Prokuplju i Žumberku, tj. teritorijalno daleko od drugih dveju brigada 7. divizije NOVJ, ona je samo formalno bila u sastavu ove divizije. Posle frormiranja 16. hrvatske NO brigade 26. decembra 1942, koja je ušla u sastav 7. divizije NOVJ, 13. NOU brigada je potpuno potpala pod komandu 2. operativne zone NOV i PO Hrvatske.].

22. 12. 1942 Američki književnik jugoslovenskog porekla, Luj Adamič, izjavio američkoj javnosti da jedino partizani u Jugoslaviji vode oslobodilačku borbu, a da četnici Draže Mihailovića Sarađuju sa okupatorom.

25. 12. 1942 VŠ NOV i POJ izdao direktivu Štabu 4. operativne zone NOV i PO Hrvatske: da što pre formira 4. i 5. NOU brigadu na području južne i severne Dalmacije.

0. 1. 1943 Američki časopis -Njujork tajms- otpočeo da objavljuje seriju članaka o saradnji četnika i italijanskog okupatora.

14. 1. 1943 U Kazablanki otpočela višednevna konferencija predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila, na kojoj je, pored ostalog odlučeno da se preduzmu pomorskodesantne operacije na Siciliji, Sardiniji i još nekim sredozemnim ostrviina. Konferencija je završena 26. januara.

20. 2. 1943 U Čikagu otpočeo kongres američkih Hrvata, kome je prisustvovalo oko 1000 delegata svih jugoslovenskih iseljeničkih organizacija u SAD (osim katoličke crkve i grupe oko -Srbobrana-), kao i predstavnici lokalnih vlasti SAD. Kongres je osudio izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije zbog razbijanja bratstva i jedinstva naroda i Dražu Mihailovića zbog saradnje sa okupatorima, a odao puno priznanje herojskoj borbi NOV i POJ za oslobođenje; uputio pozdravne telegrame AVNOJ-u i vrhovnom komandantu NOV i POJ Josipu Brozu Titu; odlučio da se formira Koordinacioni odbor za saziv kongresa Amerikanaca jugoslovenskog porekla.

15. 3. 1943 U Vašingtonu održali sastanak predsednik SAD Franklin Ruzvelt i ministar inostranih poslova V. Britanije Antoni Idn, na kome su razmotrili probleme posleratnog uređenja: odnose sa SSSR-om, pitanje Poljske, Finske, Nemačke, Čehoslovačke, Austrije i balkanskih država. Što se tiče Jugoslavije, Ruzvelt je izneo plan o njenom cepanju, čemu se Idn usprotivio, pa je odlučeno da se izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije preporuči da ispita mogućnost stvaranja Kraljevine Jugoslavije na principu konfederacije.

0. 4. 1943 Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije pozvala na konsultovanje u London svog ambasadora iz Vašingtona i stavila mu u zadatak da kod vlade SAD traži zaštitu za četnički pokret.

0. 4. 1943 U Brinju, po naređenju VŠ NOV i POJ, od 6. i 14. brigade NOV i PO Hrvatske formirana 13. divizija NOVJ.

5. 5. 1943 Ambasador izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije posetio predsednika SAD Franklina Ruzvelta i tražio da se založi za četnički pokret. Ruzvelt je izrazio nadu da će se moći stvoriti aranžman po kojem bi četnici i partizani, u cilju izbegavanja dalje bratoubilačke borbe, operisali u odvojenim delovima Jugoslavije.

12. 5. 1943 Vlada SAD odlučila da pošalje misiju u štab Draže Mihailovića.

12. 5. 1943 U Vašingtonu otpočelo petodnevno vojno-političko konferisanje predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila na kome su određene smernice za dalje vođenje rata.

19. 5. 1943 Vlada SAD obavestila ambasadora izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Vašingtonu da je za Kairo otpremila 282 tone konzervirane hrane namenjene četnicima Draže Mihailovića.

22. 5. 1943 Predsednik vlade Kraljevine Italije Benito Musolini naredio guverneru Crne Gore Pirciju Biroliju da italijanske divizije uzmu učešća u operaciji -Švarc- (tzv. petoj neprijateljskoj ofanzivi), naglasivši da Italija ne može trpeti iza svojih leđa ustaničko područje u vreme kada se očekuje iskrcavanje anglo-američkih trupa u Grčkoj.

26. 5. 1943 U Londonu vodili razgovore sovjetski ministar inostranih poslova Vjačeslav Molotov i britanski ministar inostranih poslova Antoni Idn, u kojima je, pored ostalog razmatran problem oružane borbe u Jugoslaviji. Izvršena je i razmena mišljenja o predlogu predsednika SAD Franklina Ruzvelta da četničke snage Draže Mihailovića i jedinice NOV i POJ imaju odvojene operacijske prostorije.

27. 5. 1943 U rejonu s. Vučjaka i Ljutoča (na pl. Papuku), po naređenju VŠ NOV i POJ, od 17. i 21. brigade NOV i PO Hrvatske formirana 10. slavonska divizija (kasnije 28. divizija) 1. slavonskog korpusa NOVJ.

0. 8. 1943 U Dalmaciji, po naređenju VŠ NOV i POJ, obnovljen Štab 4. operativne zone NOV i PO Hrvatske.

17. 8. 1943 U Kvebeku (Kanada) otpočeli konferisanje predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlado V. Britanije Vinston Čerčil. Razmotrene su mere za dalje vođenje rata. Pored ostalog, uspostavljena je zajednička komanda za istočnu Aziju; utvrđen je dan početka invazije u Francuskoj; napuštena je ideja o desantu na Balkanu; odlučeno da se predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviću Staljinu predloži da se u Moskvi sastanu ministri inostranih poslova triju vlada i razmotre probleme posleratne saradnje među narodima. U odnosu na Jugoslaviju rešeno je da se preduzme izmirenje četnika i partizana, da buduća moskovska konferencija ministara zauzme zajednički stav prema ratu u Jugoslaviji, da se partizani i četnici bore protiv Nemaca svaki na svom području; da se izbegličkoj vladi uskrati podrška u pogledu vojne intervencije u Jugoslaviji. Konferencija je završena 24. avgusta.

0. 9. 1943 Komandant Vrhovne komande savezničkih snaga za Srednji istok britanski general Vilson obavestio vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita da će oko 15. septembra u VŠ NOV i POJ stići anglo-američka vojna misija sa britanskim generalom Maklinom na čelu.

0. 9. 1943 U VŠ NOV i POJ stigla anglo-američka vojna misija, koju predvodi britanski general Maklin, član britanskog parlamenta.

9. 9. 1943 Američka 5. armija se iskrcala kod Salerna (u Italiji).

1. 10. 1943 Američka 5. armija zauzela Napulj.

7. 10. 1943 VŠ NOV i POJ izdao naredbu da se u Dalmaciji formiraju 19, 20. i 26. divizija i 8. korpus NOVJ i rasformiraju Štab 4. operativne zone NOV i PO Hrvatske i štab Kninskog sektora.

18. 10. 1943 VŠ NOV i POJ i AVNOJ objavili protestnu izjavu povodom četiri bombardera -Liberatora- koje je vlada SAD predala izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije. U izjavi se, pored ostalog, kaže: -U Jugoslaviji postoji samo jedna oružana snaga koja me vodi već dve godine borbu protiv okupatora, a to je Narodnooslobodilačka vojska. S druge strane, ministar jugoslovenske vlade Draža Mihailović zauzima neprijateljski stav prema Narodnooslobodilačkoj vojsci i sarađuje s okupatorom i do danas nije praktički pokazao ma kavu pomoć saveznicima u borbi protiv okupatora... Pošto je Amerika uručila aparate predstavnicima vlade koja nema nikakve veze s našom oslobodilačkom borbom, nama je taj čin nerazumljiv i smatramo da se ovaj akt protivi principima izraženim u Atlantskoj povelji-. U izjavi se traži da se NOV predaju oružje i brodovi koje je Italija zaplenila. aprila 1941.

3. 11. 1943 U SAD objavljena brošura književnika Luja Adamiča -Moja rodna gruda-, u kojoj je opisao borbu naroda Jugoslavije protiv okupatora i izadajničku ulogu Draže Mihailovića.

28. 11. 1943 U Teheranu (u Iranu) otpočela poznata Teheranska konferencija između predsednika SAD Franklina Ruzvelta, predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila i predsednika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina, Na konferenciji, koja je trajala do 1. decembra, razmatrana su pitanja: dalje vođenje rata protiv Nemačke, posleratno uređenje Evrope, Organizacija ujedinjenih nacija, kao i pitanje Jugoslavije. Odlučeno je da zemlje učesnice nastave posle rata saradnju na organizaciji mira, a da iskrcavanje u Francuskoj otpočne. maja 1944. U odnosu na Jugoslaviju konferencija se složila: -da jugoslovenskim partizanima treba pomoći u ratnom materijalu što je moguće više, kao i u operacijama komandosa-, što je odmah naređeno Vrhovnoj komandi savezničkih snaga za Sredozemlje. Odlučeno je da Vrhovna komanda Crvene armije uputi vojnu misiju u VŠ NOV i POJ, gde su se već nalazile vojne misije SAD i V. Britanije. Dogovoreno je da će se -Jugoslavija kao država obnoviti u potpunom teritorijalnom integritetu i nezavisnosti s tim što će se pitanje njenih zapadnih granica i zahteva prema Italiji resiti posle rata, imajući u vidu predlog predsednika SAD Vilsona iz 1919. godine-.

0. 12. 1943 U Čikagu održan kongres Amerikanaca jugoslovenskog porekla, kome su prisustvo vali delegati svih iseljeničkih organizacija. Kongres je jednoglasno pozdravio odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a i odlučio: da nastavi sakupljanje pomoći NOV i POJ; da svi neregrutovani građani jugoslovenskog porekla stupe dobrovoljno u savezničke armije i da se sve jugoslovenske iseljeničke organizacije učlane u Ujedinjeni komitet Amerikanaca jugoslovenskog porekla. Formirana je specijalna komisija sa zadatkom da vladi SAD uputi zahtev da zabrani šovinistički list -Srbobran- i prikazivanje filma -Četnik-.

0. 12. 1943 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil pozvao u Kairo, na referisanje, šefa angloameričke misije pri VŠ NOV i POJ generala Maklina. Posle toga on je pokrenuo novu akciju za kompromis između NOV i POJ i četnika.

4. 12. 1943 List -Asošijeted pres- objavio sastav Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije, uz komentar: da NOV i POJ ima oko 200.000 boraca, koji se požrtvovano i nesebično bore protiv nemačke vojske, dok četnici, kojih jedva ima 30.000, otvoreno sarađuju sa okupatorom.

8. 12. 1943 Američki časopis -Krišćen sajens monitor- (-Christian sience monitor-) objavio vest o Drugom zasedanju AVNOJ-a, sa opširnim pregledom borbi jedinica NOV i POJ u protekloj godini.

9. 12. 1943 Na konferenciji za štampu u Vašingtonu ministar spoljnih poslova SAD Kordel Hal izjavio da vlada SAD priznaje kralja i izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije kao vrhovnu vlast, da je oblik državnog i političkog uređenja Jugoslavije stvar budućnosti, o kojoj će odlučiti jugoslovenski narodi, i da će vlada SAD pomagati i četnike i partizane.

12. 12. 1943 Centralna uprava Jugoslovenske narodne odbrane, sa sedištem u Montevideu u Urugvaju, uputila izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije pismo u kome u ime 300.000 iseljenika u Južnoj Americi zahteva da se Draža Mihailović izjasni za borbu protiv okupatora, a ukoliko to ne učini, vlada treba da ga se odrekne.

16. 12. 1943 Ministar inostranih poslova SAD Kordel Hal obavestio ambasadora izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije da vlada SAD ne podržava politiku vlade V. Britaniie u odnosu na NOP i da neće vršiti pritisak na izbegličku vladu da se odrekne Draže Mihailovića.

31. 12. 1943 Predsednik SAD Franklin Ruzvelt svečano predao američke avione -Liberatore- grupi jugoslovenskih avijatičara iz sastava 15. armijskog vazduhoplovnog korpusa SAD, i tom prilikom izjavio da će vlada SAD do kraja rata priznavati samo onu jugoslovensku vladu koja proizlazi iz ustavne monarhiji., tj. izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije.

19. 1. 1944 Odlukom VŠ NOV i POJ, od 32. i 33. divizije i Zapadne grupe NOP odreda formiran 10. korpus NOVJ. Operativno područje ovoga korpusa je zahvatalo teritorije dotadašnje 2. operativne zone NOV i PO Hrvatske (osim Žumberka i Pokuplja), koja je formiranjem. 10. korpusa ukinuta.

25. 1. 1944 U selu Ba (kod Valjeva) otpočeo četverodnevni četnički kongres, uz prisustvo 274 delegata, među kojima su bili i predstavnici bivših političkih partija: Živko Topalović, predsednik Socijalističke stranke (SS), Anton Krejči, predstavnik jugoslovenske nacionalne stranke (JNS), inž. Vladimir Predavec, predstavnik HSS i lični izaslanik Vladimira Mačeka, Velimir Jojić, predstavnik Demokratske stranke (DS). Prisustvovao je i kapetan Mensfild, član vojne misije SAD kod četničke Vrhovne komande. Sve organizacije i stranke koje su podržavale četnički pokret ujedinile su se pod nazivom Jugoslovenska narodna demokratska zajednica; obrazovan je Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije; donet je Opšti narodni program; sastavljena je je rezolucija o zadacima u daljoj borbi protiv NOP-a. Ovaj kongres je bio još jedan pokušaj da se ospori zakonitost AVNOJ-a i da se svetska reakcija mobilise u odbrani četnika Draže Mihailovića.

27. 1. 1944 U Štab 4. operativne zone NOV i PO Slovenije stigla englesko-američka vojna misija (ona je radiom održavala vezu s misijom kod GŠ NOV i PO za Sloveniju).

30. 1. 1944 Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito, u ime CK KPJ uputio svima rukovodstvima KP Jugoslavije direktivno pismo o odnosu prema zapadnim saveznicima: izbegavati sektaški stav prema V. Britaniji i SAD koji se pojavljuje u našoj štampi, jer se raznim ispadima mogu naneti ozbiljne teškoće položaju nove države koju stvaramo; isticati sve što saveznici pozitivno čine; na klevete i laži protiv NOB-a doći će odgovor rukovodstva NOB-a kada bude trebalo; isticati sve saveznike prilikom govora o savezničkim konferencijama; ne kritikovati unutrašnje državno uređenje savezničkih država; izmeniti ton -štampe i agitacije u tom smislu da se svima pitanjima prilazi sa stanovišta jedne nove, samostalne državne tvorevine, koja nije ničija filijala, nego delo borbe naših naroda-; -u pogledu kralja i monarhije držati se odluka AVNOJ-a, ne preterivati i ne pridavati kralju veći značaj nego što ga ima. Izbegavati sitne polemike i čuvati dostojanstvo. Ali na zborovima pustiti narodu da kaže svoje mišljenje o kralju i monarhiji-; ukinuti okružne listove koji pišu bez veće kontrole, zadržavajući one koji su vezani za pojedine istorijske krajeve, s tim da se bave pitanjima toga kraja, a u opštim pitanjima drže samo centralne zemaljske štampe. Treba se strogo pridržavati ovih direktiva.

30. 1. 1944 CK KPJ analizirao pro-mene u držanju vlade SAD i V. Britanije prema NOP-u u Jugoslaviji, te zaključio da se u borbi za međunarodno priznanje nove Jugoslavije polazi od pozicija odbrane buduće samostalne države, koja je ponikla u borbi za nacionalno oslobođenje; u pogledu kralja i monarhije držati se odluka AVNOJ-a. U odnosu na suseđne komunističke partije odlučio je: sa CK KP Italije raspraviti pitanje saradnje i međusobne pomoći na onim područjima koja su naseljena jugoslovenskim i italijanskim stanovništvom; položaj koruških Slovenaca u Austriji nameće potrebu da se sa CK KP Austrije dogovori o zajedničkom radu na razvoju NOP-a u onom delu Koruške koji je posle prvog svetskog rata anektirala Austrija: i dalje pomagati CK BRP(k) u formiranju partizanskih odreda, a osuditi stav Otečestvenog fronta prema pitanju Makedonije: da ona bude samostalna država izvan bilo kakve federacije.

7. 2. 1944 Vrhovni komandant NOV i POJ maršal Jugoslavije Josip Broz Tito uputio depešu GŠ NOV i PO za Hrvatsku: odobrava dolazak jednog američkog i jednog britanskog oficira u savezničku vojnu misiju pri Štabu 4. korpusa NOVJ; saopštava da je odobrio dolazak savezničke vojne misije u Štab 10. korpusa NOVJ; traži da se odredi mesto na koje će se iz aviona bacati materijal za 10. korpus NOVJ.

9. 2. 1944 VŠ NOV i POJ uputio depešu GŠ NOV i PO za Hrvatsku: traži da se tenkisti, avijatičari i mornari upućuju u Drvar; pita da li postoji radio-veza sa rukovodstvom NOP u Zagrebu; da se američki avijatičari koji su se spustili na slobodnu teritoriju i nalaze se kod GŠ NOV i PO za Hrvatsku upute u Drvar, šefu savezničke vojne misije generalu Ficroju Maklinu.

10. 2. 1944 U Kvebeku (u Kanadi) otpočeo osmodnevni sastanak između predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila, na kome su prisustvovali britanski i američki načelnici generalštabova. Na njemu je utvrđeno britansko učešće u ratu protiv Japana i njihova zajednička politika u pogledu evropskih nacija.

13. 2. 1944 Štab nemačke 2. oklopne armije naredio podređenim štabovima i komandama: na ostrvima pohvatati sve stanovništvo sposobno za vojnu službu i otpremiti na kopno, uključiti u ustaško-domobranske jedinice, upotrebiti za rad na utvrđivanju obale ili uputiti u logore u unutrašnjosti zemlje; pripremiti evakuaciju stanovništva sa obalskog pojasa u slučaju iskrcavanja anglo-američkih snaga na dalmatinsku obalu.

24. 2. 1944 U Drvaru predsednik NKOJ-a i vrhovni komandant NOV i POJ maršal Jugoslavije Josip Broz Tito priredio svečanu večeru u čast dolaska sovjetske vojne misije. Pozdravljajući njene članove on je rekao: -Mi smo vas odavno očekivali. Naši narodi, naši borci, komandiri i politkomesari sa čežnjom su očekivali dan kada će vas videti u svojoj sredini-. Šef sovjetske misije general Kornejev zahvalio se i, pored ostalog, rekao: -Ja vas pozdravljam kao najtalentovanijeg organizatora i rukovodioca Narodnooslobodilačke vojske herojskog jugoslovenskog naroda. Jugoslovenski narod i njegova Narodnooslobodilačka vojska u teškim uslovima našli su u sebi snage da se bore i da nanose udarac za udarcem nemačko-fašističkim zavojevačima. Takav narod nikada neće biti pod fašističkom čizmom-. Šef britansko-američke vojne misije pri VŠ NOV i POJ general Ficroj Maklin pridružio se dobrodošlici i rekao: -Ovde u Jugoslaviji general Kornejev moći će da vidi, kao što sam i ja video, početke nove Evrope. Uveren sam da će ga ono što bude video ispuniti entuzijazmom i po veren i em u budućnost... Međutim, posledice tog pokreta prelaze okvire Jugoslavije. Narodnooslobodilačka vojska veže veliki broj neprijateljskih divizija, čije bi snage inače bile upotrebljene na istočnom ili na italijanskom frontu, ili kao odbrana od velike savezničke invazije koja će uskoro započeti na zapadu Evrope. To je vrlo stvaran i važan doprinos savezničkom ratnom naporu. Nadajmo se da će slavni primer Jugoslavije probuditi ostale potlačene narode Evrope da ustanu protiv zajedničkog neprijatelja i da će gnusne snage fašizma uskoro pasti zgažene snagom ujedinjenih naroda.-

0. 3. 1944 U Vašington stigli pukovnik Sajts i kapetan Mensfild, predstavnici SAD kod Draže Mihailovića. Oni su vladi SAD podneli izveštaj o tobožnjoj borbi četnika protiv nemačkih vojnika u Srbiji i istočnoj Bosni, a Mensfild je predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu uručio lično pismo Draže Mihailovića u kome ga ovaj moli da se založi za četnički pokret u Jugoslaviji.

12. 3. 1944 VŠ NOV i POJ uputio depešu Štabu 2. udarnog koipusa NOVJ: obaveštava o mestima za spuštanje materijala iz anglo-američkih aviona i najavljuje dolazak sovjetskih aviona.

13. 3. 1944 Pomoćnik ministra spoljnih poslova SAD izjavio ambasadoru izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Vašingtonu: vlada SAD pomagače sve one koji se bore protiv neprijatelja, a političku situaciju će resiti sam narod posle rata; u međuvremenu ona priznaje samo kralja i vladu u inostranstvu.

18. 3. 1944 U blizini Kastva jedinice Operativnog štaba NOV i PO za Istru spasle 12 američkih avijatičara, palih iz tri američka aviona.

27. 3. 1944 Kongres Južnih Slovena u Londonu, povodom trogodišnjice 27. marta, poslao pozdravne telegrame predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu, predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviču Staljinu i predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu, sa zahtevom da se NKOJ smatra za jedinu zakonitu vladu Jugoslavije.

29. 3. 1944 Predsednik NKOJ-a Josip Broz Tito uputio pismo predsedniku Ujedinjenog komiteta Amerikanaca jugoslovenskog porekla u kome se u ime naroda Jugoslavije zahvaljuje na zalaganju naše emigracije i pozitivnom radu tog komiteta u korist NOP-a.

10. 4. 1944 U Vašingtonu predsednik SAD Franklin Ruzvelt sazvao konferenciju šefova američke službe za Balkan i Bliski istok. Zaključeno je da se Draži Mihailoviću pošalje hitna pomoć u naoružanju i u drugoj ratnoj opremi.

0. 5. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil stavio u zadatak svome ambasadoru u Vašigtonu lordu Halifaksu da preko Stejt departmenta ispita kako će vlada SAD reagovati na podelu interesnih sfera između V. Britanije i SSSR-a.

0. 5. 1944 U Sušak stigao američki poručnik Luv Tartis. On se preko nekoga fra Bernanda iz reda Male braće povezao s ministrom unutrašnjih poslova NDH Mladenom Lorkovićem i ministrom domobranstva Antom Vokićem. Tartis je pokušao da rad onih koji su pripremali državni udar u NDH koordinira s radom američke obaveštajne službe. Međutim, 12. maja 1944. otkrio ga je i uhapsio Gestapo, te je interniran u logor kod Graca.

5. 5. 1944 Anglo-američki avioni, u šest naleta (30 aparata), bombardovali Podgoricu (sada: Titograd). Poginuo je veći broj četnika, ali i dosta građana; porušeno je i zapaljeno mnogo kuća.

11. 5. 1944 Na frontu u Italiji britanska 8. i američka 5. armija preduzele ofanzivu. probile nemačke položaje na tzv. Gustavovoj liniji i prinudile nemačke trupe da 17. maja napuste dugo branjeni Kasino i dolinom reke Liri povuku se ka Rimu.

13. 5. 1944 Vlade SSSR-a, SAD i V. Britanije pozvale vlade Mađarske, Rumunije, Bugarske i Finske da prekinu ratne operacije protiv antihitlerovske koalicije.

29. 5. 1944 Oko 40 anglo-američkih aviona bombardovalo Prijedor. Uništeno je oko 250 kuća i tri nemačka i domobranska skladišta. Poginulo je 31 i ranjeno više lica.

29. 5. 1944 Grupa od 40 anglo-američkih aviona bombardovala neprijateljski garnizon Bihać. Uništeni su skladište municije i veći broj vagona s vojnim materijalom. Grad je jako oštećen. Bilo je mnogo žrtava. Sutradan je napad ponovljen bez većih rezultata.

29. 5. 1944 Oko 40 anglo-američkih bombardera bacilo na neprijateljski garnizon Bos. Krupu preko 500 bombi kalibra 400-500 kg. Poginulo je 18 a ranjeno 15 lica. Grad je uništen a ž. st. i pruga porušeni su na više mesta.

31. 5. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio telegram predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu u kome traži da vlada SAD odobri britansko-sovjetski sporazum o podeli interesnih sfera na Balkanu.

loading

Hronološki zapisi se učitavaju...

Dokumenti

Odluka vlade Nezavisne Države Hrvatske od 14. decembra 1941. o stupanju u rat protiv Sjedinjenih Američkih Država i Engleske

Pozdravna pisma sa Prvog kongresa lekara NOP i DV Jugoslavije upućena 27 septembra 1942 god. sovjetskim, engleskim i američkim lekarima

Nota Vrhovnog štaba NOV i POJ i Izvršnog odbora AVNOJ-a vladama Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država o izdajničkoj ulozi jugoslovenske izbegličke vlade i njenog ministra Dragoljuba (Draže) Mihailovića

Obaveštenje britanskog pukovnika Bejlija od 18. juna 1943. Draži Mihailoviću o dolasku američkih oficira u sastav britanske Vojne misije

Naređenje komandanta Ličko-kordunaške četničke oblasti od 7. septembra 1943. potčinjenim komandantima za pokret u pravcu Obrovac — Benkovac — Zadar radi spajanja sa Anglo-amerikancima

Izvod iz dopisa Štaba Druge brigade gorske garde Nj. V. kralja Petra II od 1. studenog 1943. potčinjenim jedinicama u povodu slušanja američkih radio-stanica

Pismo američkog kapetana Valtera Mensfilda od 25. decembra 1943. Draži Mihailoviću o odlasku pukovnika Sajca van zemlje i potrebi da četnici povedu borbu protiv okupatora

Pismo američkog majora F. N. Arnoldy od 31. siječnja 1944. pukovniku Srećku Manoli o mogućnosti prebacivanja agenata američke obavještajne službe na otok Vis

Borba naroda porobljene Jugoslavije - članak Josipa Broza J. Tita, napisan krajem marta 1944. za američku štampu

Naređenje Vrhovnog štaba NOV i POJ od 3. marta 1944. Štabu 2. korpusa NOVJ da ne bude suviše oštar pri odabiranju kadra za vazduhoplovstvo i da američki avijatičarski oficir može ostati kao vojni predstavnik ako usledi zahtev američke vojne komande

Izvještaj američkog štaba na Visu od 24. ožujka 1944. o iskrcavanju Nijemaca 22. ožujka na otok Šoltu

Pismo predsednika NKOJ-a maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita od 29. marta 1944. predsedniku Ujedinjenog komiteta i Amerikanaca jugoslovenskog porekla Luju Adamiču

Depeša vojnog izaslanika jugoslovenske izbegličke vlade u Vašingtonu od 4. aprila 1944. Božidaru Puriću o stavu vlade Sjedinjenih Američkih Država prema četničkom pokretu

Obaveštenje pomoćnika šefa Sanitetske misije NOVJ pri savezničkim sanitetskim ustanovama u Italiji dr Nikole Nikolića od 12. aprila 1944. Sanitetskom odeljenju Vrhovnog štaba NOV i POJ o obećanju komande američkih vazduhoplovnih snaga u Italiji da izvrši evakuaciju ranjenika NOVJ

Poruka predsednika NKOJ-a maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita od 13. aprila 1944. zastupniku NKOJ-a u Bariju da anglo- američke predstavnike obavesti o saglasnosti rukovodstva NOP-a s prelaskom mađarskih jedinica na teritoriju Jugoslavije, pod uslovom da vode borbu protiv nemačke vojske

Obaveštenje zastupnika NKOJ-a u Bariju Milentija Popovića od 13. aprila 1944. predsedniku NKOJ-a da predstavnik američkog Odbora za ratne izbeglice pita da li bi organi NKOJ-a i Vrhovnog štaba NOV i POJ stupili u vezu s narodnim pokretima u Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj radi prihvata njihovih izbeglica ispred fašističkih trupa

Depeša vojnog izaslanika jugoslovenske izbegličke vlade u Vašingtonu od 24. aprila 1944. Komandi jugoslovenskih trupa u Kairu o odluci Sjedinjenih Američkih Država za upućivanje pomoći i vojne misije Draži Mihailoviću

Izveštaj oficira za vezu Nevesinjskog korpusa od 28. aprila 1944. o razgovorima sa Nemcima u vezi sa izručenjem anglo američkih avijatičara koji su prinudno dospeli kod četnika 

Govor vrhovnog komandanta NOV i POJ maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita od 23. juna 1944. britanskim i američkim oficirima i vojnicima nakon održane smotre na ostrvu Visu

Obaveštenje komandanta Baze NOVJ u Italiji Milentija Popovića od 22. jula 1944. Štabu mornarice NOVJ da će doći jedan američki oficir da pripremi dolazak Vojne misije Sjedinjenih Američkih Država pri Vrhovnom štabu NOV i POJ

Pismo Živka Topalovića, predsednika četničkog Centralnog nacionalnog komiteta od avgusta 1944. Draži Mihailoviću o stavu saveznika prema četničkom pokretu

Telegrami Skopske i Đevđeliske sreske policiske uprave od 17. avgusta 1944. god. pomoćniku skopskog oblasnog direktora o obaranju anglo-američkog aviona i o napadu Druge brigade na selo i žel. st. Miravci

Izveštaj Odbora stručnjaka od 22. avgusta 1944. Draži Mihailoviću o razgovoru sa američkim poručnikom Musulinom u dolasku američke misije i namerama Engleza i Amerikanaca na Balkanu

Pismo Draže Mihailovića od 29. avgusta 1944. šefu američke misije kojim mu stavlja na raspolaganje svog poverljivog saradnika u Bugarskoj radi eventualnog korišćenja

Cirkularno saopštenje štaba Draže Mihailovića izdato početkom septembra 1944. po dolasku šefa američke misije u četničku Vrhovnu komandu

Pismo Živka Topalovića, predsednika četničkog Centralnog nacionalnog komiteta od 4. septembra 1944. Draži Mihailoviću i članovima Centralnog nacionalnog komiteta o radu kod savezničkih organa da narodnooslobodilački pokret i četnici budu ravnopravni partneri u daljem razvoju događaja

Obaveštenje Vrhovnog komandanta NOV i POJ od 6. septembra 1944. Glavnom štabu NOV i PO Srbije o dozvoli za dolazak u Srbiju pukovnika Eleri Hantingtona sa Američkom misijom

Pismo kapetana Borislava Todorovića od 7. septembra 1944. Draži Mihailoviću o radu u Sjedinjenim Američkim Državama

Naređenje Vrhovnog komandanta NOV i POJ od 13. septembra 1944. Štabu 2. udarnog korpusa NOVJ da dostavi podatke o iskrcavanju američke misije kod Cavtata i njenom odlasku četnicima

Informacija Vrhovnog komandanta NOV i POJ od 18. septembra 1944. Glavnom štabu NOV i PO Srbije o pregovoru šefa Američke vojne misije pri Štabu Draže Mihailovića s nemačkim okupatorom za nesmetano izvlačenje nemačkih jedinica iz Jugoslavije

Pismo Draže Mihailovića i Izvršnog odbora četničkog Centralnog nacionalnog komiteta od 18. septembra 1944. šefu američke vojne misije sa predlogom da vlada Sjedinjenih Američkih Država posreduje u rešavanju odnosa između četnika i partizana

Izveštaj komandanta Jugoistoka od 20. septembra 1944. načelniku Operativnog štaba Vermahta o situaciji na području Jugoistoka i oceni jedinica NOV i POJ

Obaveštenje komandanta Istaknutog dela štaba Draže Mihailovića od 28. septembra 1944. komandantu Drinskog korpusa o planu aktivnosti i dejstava četničkih snaga u slučaju iskrcavanja anglo-američkih snaga na Jadranu

Saopštenje Radio-stanice Slobodna Jugoslavija od 29. septembra 1944. o odbijanju pomoći UNRRE od strane Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije

Telegram vojnog izaslanika izbegličke jugoslovenske vlade u Vašingtonu od 30. septembra 1943. Komandi jugoslovenskih trupa na Bliskom istoku o potrebi snažnije propagande za Dražu Mihailovića u Americi

Naređenje Vrhovnog komandanta NOV i POJ od 1. oktobra 1944. Vrhovnom štabu za dostavljanje izveštaja o zahtevu Američke vojne misije za aerodrom u Banjaluci

Instrukcija Edvarda Kardelja od 1. oktobra 1944. delegatu NKOJ-a za razgovore sa američkom počasnom legijom u vezi s prijemom pomoći od administracije Ujedinjenih nacija za pomoć i obnovu (UNRRE)

Izveštaj delegata NKOJ-a od 5. oktobra 1944. o razgovorima s predstavnicima Američke počasne legije u vezi pomoći UNRRE

Instrukcije Edvarda Kardelja od 8. oktobra 1944. delegatu Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije za pregovore sa američkom počasnom legijom (AML) oko pružanja pomoći Unrre

Naređenje Vrhovnog komandanta NOV i POJ od 9. oktobra 1944. Vrhovnom štabu za prebacivanje Nacionalnog komiteta u Valjevo, slanje američke misije, isporuku materijala za Glavni štab NOV i PO Makedonije, hapšenje sekretara Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača i način kontrole luka od saveznika

Poruka Vrhovnog komandanta NOV i POJ od 10. oktobra 1944. Štabu 1. armijske grupe NOVJ za šefove Britanske i Američke vojne misije pri Vrhovnom štabu

Izveštaj Štaba Baze Bari od 19. oktobra 1944. Vrhovnom komandantu NOV i POJ o zahtevu Američke vojne misije za promenu rasporeda članova misije

Ukaz kralja Jugoslavije Petra II od 30. oktobra 1944. o odlikovanju američkog kapetana Valtera Mansfilda Ordenom belog orla V reda sa mačevima za zasluge stečene na radu u vojnoj misiji u štabu Draže Mihailovića

Izvod iz knjige cirkularnih depeša štaba Draže Mihailovića od 4. jula do 7. novembra 1944. godine

Naređenje Vrhovnog komandanta NOV i POJ od 14. novembra 1944. Štabu 2. udarnog korpusa NOVJ da odredi odgovorno lice za prihvat materijala koji se prima u lukama od saveznika i obaveštenje o sastavu Američke vojne misije pri Štabu korpusa

Raport pomoćnika komandanta Srpskog udarnog korpusa od 26. novembra 1944. komandantu korpusa da se korpus preda an-glo-američkim trupama

Pozdravni telegram većnika sa Drugog zasedanja Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije od 29. novembra 1943. južnoslovenskoj braći u Americi

Informacija Vrhovnog komandanta NOV i POJ od 5. decembra 1944. Oblasnom narodnooslobodilačkom odboru o slanju pomoći u hrani od saveznika

Memorandum sporazuma između Vrhovnog komandanta NOV i POJ i savezničkog Vrhovnog komandanta na Sredozemlju od 19. januara 1945. o tome da vlade Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenog Kraljevstva (Velike Britanije) upute pomoć Jugoslaviji

Nota vlade Sjedinjenih Američkih Država od 2. juna 1945. vladi Demokratske Federativne Jugoslavije kojom traži da se potpiše sporazum o uspostavljanju privremene Savezničke vojne uprave u Julijskoj krajini

Sporazum između vlade Demokratske Federativne Jugoslavije i vlada Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država od 9. juna 1945. o uspostavljanju privremene Savezničke vojne uprave u Julijskoj krajini

Fotografije

loading

Istorijske fotografije se učitavaju...

Povezane odrednice

Vis Drvar 29. hercegovačka divizija NOVJ Centralni komitet KPJ Borbe u Srbiji 1944. Henry Maitland Wilson Mađarska u drugom svetskom ratu Franklin Roosevelt Borbe u Bosni i Hercegovini 1944. Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije Winston Churchill Borbe na Jadranu 1944. Borbe u Hercegovini 1944. Savezničko bombardovanje Vermahta u Jugoslaviji Borbe u Sloveniji 1945. Završne operacije u Jugoslaviji Fitzroy MacLean Borbe u Dalmaciji 1944. Borbe u Makedoniji 1944. Josif Staljin SSSR i Jugoslavija Borbe u Bosni i Hercegovini 1942. Luj Adamič Centralni nacionalni komitet Bugarska u drugom svetskom ratu Rumunija u drugom svetskom ratu Bitka za Srbiju 26. dalmatinska divizija NOVJ Dragoljub Draža Mihailović Diverzije u oslobodilačkom ratu Beograd Jedinstveni narodnooslobodilački front (JNOF) Robert McDowell Đuro Vučinić 2. udarni korpus NOVJ Izbeglice i progoni u drugom svetskom ratu Istra u oslobodilačkom ratu Tenkovi u Jugoslaviji u drugom svetskom ratu Ivan Šubašić Uprava Ujedinjenih nacija za pomoć i obnovu (UNRRA) Crvena armija Borbe u Hrvatskoj 1944. Hrvatska seljačka stranka Britanska pomoć četnicima Glavni štab Slovenije Borbe u Sloveniji 1944. Vlada Velike Britanije Vlada Sovjetskog Saveza Avijacija u oslobodilačkom ratu Slovensko domobranstvo Britanija i Jugoslavija Grčka u drugom svetskom ratu Četnici u drugom svetskom ratu Dubrovnik Petar II Karađorđević Vrhovni štab NOVJ AVNOJ Borbe u Dalmaciji 1943. Nikšić Aprilski rat Vermaht u Jugoslaviji Desant na Drvar Žene u ratu Glavni štab Srbije Borbe u Lici 1943. Spašavanje savezničkih avijatičara Walter Mansfield Štampa u ratu Saradnja četnika sa okupatorom 8. dalmatinski korpus NOVJ Živko Topalović Borbe u Hrvatskoj 1943. Italija u drugom svetskom ratu Josip Broz Tito