🔍
Baza podataka o drugom svetskom ratu na tlu Jugoslavije
ustanak

Vlada Sovjetskog Saveza

Za ovaj pojam je pronađeno 91 hronoloških zapisa, 11 dokumenata i 0 fotografija.

Događaji

17. 1. 1941 Sovjetska vlada upozorila nemačku vladu da SSSR smatra istočni deo Balkana (Bugarsku i crnomorske moreuze) zonom svoje bezbednosti i da ne može ostati neaktivna u događajima na tom prostoru.

4. 2. 1941 Poslanik vlade Kraljevine Jugoslavije u Moskvi Milan Gavrilović obavestio svoju vladu o toku pregovora sa vladom SSSR-a, ističući da je sovjetska vlada, po ličnom naređenju Staljina, odustala od sklapanja pakta o uzajamnoj pomoći sa vladom Kraljevine Jugoslavije i da nudi samo pakt o neutralnosti.

2. 3. 1941 Vlada SSSR-a izjavila bugarskoj vladi da ulazak nemačkih trupa u Bugarsku smatra proširenjem rata.

25. 3. 1941 Vlada SSSR-a i vlada Turske objavile deklaraciju o prijateljstvu.

6. 4. 1941 U Moskvi potpisan pakt o prijateljstvu i nenapadanju između vlade SSSR-a i vlade Kraljevine Jugoslavije. Pakt je u ime vlade SSSR-a potnisao Vjačeslav Molotov, ministar inostranih poslova, a u ime vlade Kraljevine Jugoslavije Milan Gavrilović, jugoslovenski poslanik u Moskvi.

12. 4. 1941 U Moskvi potpisan petogodišnji pakt o neutralnosti između vlada SSSR-a i Japana.

23. 4. 1941 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviču Staljinu pismo u kome ga obaveštava da nemačka vlada priprema napad na SSSR.

9. 5. 1941 Vlada SSSR-a otkazala boravak diplomatskim predstavnicima fašističke vlade Bugarske u Moskvi.

11. 7. 1941 Vlada SSSR-a i vlada V. Britanije uputile ultimatum iranskoi vladi: traže proterivanje Nemaca iz Irana.

12. 7. 1941 U Moskvi potpisana konvencija o uzajamnoj pomoći između vlada SSSR-a i V. Britanije.

17. 7. 1941 Vlada SSSR-a uspostavila diplomatske odnose sa izbegličkom vladom Kraljevine Jugoslavije u Londonu.

18. 7. 1941 Predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionovič Staljin uputio pismo predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu: tražio da V. Britanija otvori drugi front na zapadu (u severnoj Francuskoj) i na severu Evrope (na Arktiku).

18. 7. 1941 U Londonu potpisan sporazum između vlade SSSR-a i izbegličke vlade Čehoslovačke: sovjetska vlada se obavezala da će ukazati pomoć čehoslovačkim narodima u borbi protiv fašističkih okupatora.

20. 7. 1941 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil odgovorio predsedniku vlade SSSR-a, Josifu Visarionoviču Staljinu da Nemci imaju u Francuskoj 40 divizija i da Britanci nemaju mogućnosti da otvore drugi front ni u Francuskoj, niti na Arktiku.

30. 7. 1941 U Londonu predstavnici izbegličke vlade Poljske i vlade SSSR-a potpisali sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa, o uzajamnoj pomoći u borbi protiv Nemačke, o formiranju poljskih jedinica na teritoriji SSSR-a i o poništavanju sovjetsko-nemačkog ugovora od 1939. godine koji se odnosi na poljske granice.

2. 8. 1941 Vlada SAD obavestila vladu SSSR-a o svojoj odluci da joj ukaže ekonomsku pomoć u borbi protiv fašističke agresije.

29. 8. 1941 Vlade SSSR-a, V. Britanije i Irana potpisale primirje.

15. 9. 1941 Predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionović Staljin uputio predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu pismo u kome je tražio da V. Britanija otvori drugi front na Zapadu ili da se preko Arhangelska ili Irana uputi u SSSR dvadeset pet do trideset divizija.

24. 9. 1941 Vlada SSSR-a izjavila da usvaja principe Atlantske povelje, sadržane u deklaraciji predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika britanske vlade Vinstona Čerčila.

27. 9. 1941 Zaključen je vojni sporazum između vlada SSSR-a i izbegličke vlade Čehoslovačke Republike kojim je predviđeno stvaranje čehoslovačkog korpusa na teritoriji SSSR-a.

27. 9. 1941 Vlada SSSR-a uputila notu De Golovom Nacionalnom komitetu: priznaje Slobodnu Francusku i namerava da joj ukaže svaku pomoć kako u borbi protiv Nemačke i njenih saveznika tako i, posle potpune pobede nad zajedničkim neprijateljem, pri uspostavljanju nezavisne i velike Francuske.

20. 10. 1941 Vlada SSSR-a proglasila opsadno stanje u Moskvi i prešla u Kujbišev.

25. 10. 1941 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil preko britanskog ambasadora u Moskvi, obavestio Predsednika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina da V. Britanija nema mogućnosti da preko Arhangelska ili Irana uputi u SSSR 25-30 divizija.

0. 11. 1941 Vlada V. Britanije i vlada SSSR-a se saglasile: zajedničkim merama postići da se partizani i četnici pomire radi borbe protiv okupatora i da se partizanske jedinice potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću.

13. 11. 1941 U Londonu, izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije molila vladu V. Britanije da od vlade SSSR-a traži da se partizani Jugoslavije potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini [Početkom novembra je izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije Komandu četničkih odreda jugoslovenske vojske preimenovala u Komandu jugoslovenske vojske u otadžbini.] Draži Mihailoviću.

13. 11. 1941 Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije je naredila svome poslaniku u SSSR-u da od vlade SSSR-a traži da ona zahteva da se partizani Jugoslavije potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću.

17. 11. 1941 U Kujbiševu poslanik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije zatražio od vlade SSSR-a da interveniše kod jugoslovenskih partizana da se potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću.

18. 11. 1941 U Kujbiševu, ambasador V. Britanije tražio od vlade SSSR-a da se partizani Jugoslavije stave pod komandu komandanta jugoslovenske vojske u otadžbini Draže Mihailovića.

24. 11. 1941 U Kujbiševu, britanska vojna misija podnela vladi SSSR-a memorandum, zahtevajući da se partizani Jugoslavije hitno potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću, koga vlada V. Britanije smatra jedino mogućim vođom otpora u Jugoslaviji.

26. 11. 1941 Radio-London objavio da je vlada V. Britanije ovlašćena od vlade SSSR-a da pozdravljajući i ohrabrujući ustanak u Jugoslaviji istakne -da je u interesu i sovjetske vlade da dođe do jedinstva u toj zemlji-.

16. 12. 1941 U Moskvi otpočela trodnevna konferencija između predsednika vlade SSSR-a i ministra spoljnih poslova V. Britanije. Sovjetske zahteve: da V. Britanija prizna granice koje je SSSR imao uoči nemačke agresije; da se uspostavi sovjetsko-finska granica iz 1941; da Rumunija vrati SSSR-u Besarabiju itd. - engleska delegacija je odbacila, izgovarajući se da su oni protivni Atlantskoj povelji.

22. 1. 1942 Sovjetska vlada sa čehoslovačkim predstavnicima zaključila sporazum o zajmu za izdržavanje ćehoslovačkih vojnih jedinica koje su se nalazile na teritoriji Sovjetskog Saveza.

22. 3. 1942 Kominterna depešom obavestila Vrhovni štab NOP i DV Jugoslavije da se objavljivanje njegovog proglasa upućenog narodima okupirane Evrope odgađa sve dok se ne srede odnosi vlade Sovjetskog Saveza s izbegličkom vladom Kraljevine Jugoslavije u Londonu.

20. 4. 1942 Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije ponovo tražio da ministarstvo inostranih poslova V. Britanije izdejstvuje kod vlade SSSR-a da se partizani stave pod komandu Draže Mihailovića.

0. 8. 1942 Između vlade Sovjetskog Saveza i izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije potpisan sporazum o podizanju jugoslovenskog poslanstva u Moskvi na stepen ambasade.

3. 8. 1942 Pomoćnik direktora sovjetskog Informativnog biroa predao poslaniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Moskvi izjavu vlade SSSR-a u kojoj se iznose činjenice o saradnji četnika Draže Mihailovića sa okupatorom u borbi protiv jedinica NOP i DV Jugoslavije.

12. 8. 1942 U Moskvi otpočeli višednevni razgovori (Moskovska konferencija) između predsed nika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina, predsednika britanske vlade Vinstona Čerčila i Averela Harimana, izaslanika predsednika SAD, na kome su razmatrani opšti planovi budućih saveznih operacija, Čerčil je Staljina upoznao sa predstojećim iskrcavanjem u Severnu Afriku i sa otvaranjem drugog fronta u Evropi u toku 1943.

12. 8. 1942 Generalni sekretar KPJ josip Broz Tito uputio Komintermi telegram u kome kaže da je podizanje jugoslovenskog poslanstva u Moskvi na stepen ambasade proizvelo težak utisak na sve rodoljube Jugoslavije, a naročito na pripadnike NOV pogotovu zato što je to učinjeno u vreme kad izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije otvoreno sarađuje sa okupatorima i nagrađuje sve dželate koji su ogrezli u narodnoj krvi. -Zar se ne može ništa učiniti- - kaže se u telegramu - -da sovjetska vlada bude bolje obaveštena o izdajničkoj ulozi jugoslovenske vlade i ovim natčovečanskim stradanjima i teškoćama našeg naroda koji se bori protiv okupatora, četnika, ustaša, itd. Zar ne verujete u ono što vam svakodnevno javljamo-... To može imati užasnih posledica za našu borbu. Podvlačimo: Jugoslovenska vlada sarađuje sa Italijanima otvoreno, s Nemcima maskirano. Ona je izdajnička u odnosu na naš narod i na Sovjetski Savez...-

0. 9. 1942 Vlada SSSR-a uputila VŠ NOP i DV Jugoslavije radio-đepešu: -Saopštite hitno kratak sadržaj dokumenata koje imate o ulozi Draže Mihailovića. Može biti da su okupatori osobito zainteresovani da raspaljuju međusobnu borbu između partizana i četnika-.

16. 9. 1942 Predstavnik vlade SSSR-a ponudio poslaniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Moskvi da primi sovjetske posmatrače u štabu Draže Mihailovića. Izbeglička vlada, znajući za saradnju četnika sa okupatorom, odbila je tu ponudu.

28. 9. 1942 Vlada SSSR-a priznala francuski Nacionalni komitet kao organ za rukovođenje svim slobodnim Francuzima.

0. 10. 1942 U Londonu ministar spoljnih poslova vlade V. Britanije Antoni Idn primio sovjetskog ambasadora Majskog i tom prilikom insistirao da vlada SSSR-a, u duhu sporazuma o pomoći oslobodilačkim pokretima Evrope, zvanično prizna Dražu Mihailovića kao jedinog vođu otpora u Jugoslaviji. On je taj zahtev postavio u oštroj formi, preteći da problem četnika može pomutiti odnose SSSR - V. Britanija.

5. 11. 1942 Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije postavila ultimativan zahtev vladi SSSR-a: da obustavi kampanju preko radija i štampe protiv četnika Draže Mihailovića; da pozove partizane da prekinu napade na četnike i da se stave pod komandu jugoslovenske izbegličke vlade.

21. 11. 1942 Vrhovni štab NOV i PO Jugoslavije depešom uputio predlog Kominterni: da dva člana Centralnog komiteta KPJ dođu u Moskvu i dokumentima uvere vladu Sovjetskog Saveza o saradnji Draže Mihailovića sa okupatorom. Kominterna nije prihvatila taj predlog.

0. 12. 1942 Vlada SSSR tražila od ministra inostranih poslova V. Britanije Antoni Idna, prilikom njegove posete Moskvi, da vlada V. Britanije utiče na izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije kako bi Draža Mihailović prekinuo saradnju sa okupatorom.

19. 2. 1943 Predstavnik Ministarstva inostranih poslova SSSR-a odbio zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije da vlada SSSR-a interveniše u cilju izmirenja partizana i četnika. On je istakao da četnici sarađuju sa okupatorom, a linija NOB-a je toliko široka da ima mesta za sve patriote.

0. 4. 1943 Vlada Vel. Britanije uputila direktivu svom ambasadoru u Moskvi: da kod vlade SSSR-a preduzme korake da bi se resilo pitanje sukoba četnika i partizana.

0. 4. 1943 Ambasador Vel. Britanije posetio u Moskvi ministra spoljnih poslova Vjačeslava Molotova, koji je u razgovoru o odnosima između četnika i partizana naglasio da vlada SSSR-a ne može uticati na VŠ da se NOV i POJ izmire sa četnicima, jer je to stvar naroda Jugoslavije.

2. 4. 1943 Vlada SSSR-a uputila izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije notu sa zahtevom da se javno ogradi od saradnje četnika sa okupatorom i da naredi Draži Mihailoviću da, u interesu antihitlerovske koalicije, raspusti četničke odrede u Crnoj Gori i Hercegovini.

27. 4. 1943 U Londonu otpočela dvodnevna sednica izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije, Razmotrivši svoj položaj i međunarodnu situaciju, vlada je rešila da do maksimuma razvija prijateljske odnose sa SAD i zaključi što povoljnije vojne i političke ugovore o posleratnoj pomoći i obnovi Kraljevine Jugoslavije; da vlada Vel. Britanije predloži vojni savez o uzajamnoj pomoći; da s vladom Grčke zaključi ugovor o uzajamnom potpomaganju u ratu i miru; da s vladom SSSR-a razvija prijateljske odnose. Takođe je odlučila da jednom deklaracijom zagarantuje demokratske tekovine i objavi da će Kraljevina Jugoslavija biti federacija Srba, Hrvata i Slovenaca pod centralnom vladom i dinastijom Karađorđevića.

17. 8. 1943 U Kvebeku (Kanada) otpočeli konferisanje predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlado V. Britanije Vinston Čerčil. Razmotrene su mere za dalje vođenje rata. Pored ostalog, uspostavljena je zajednička komanda za istočnu Aziju; utvrđen je dan početka invazije u Francuskoj; napuštena je ideja o desantu na Balkanu; odlučeno da se predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviću Staljinu predloži da se u Moskvi sastanu ministri inostranih poslova triju vlada i razmotre probleme posleratne saradnje među narodima. U odnosu na Jugoslaviju rešeno je da se preduzme izmirenje četnika i partizana, da buduća moskovska konferencija ministara zauzme zajednički stav prema ratu u Jugoslaviji, da se partizani i četnici bore protiv Nemaca svaki na svom području; da se izbegličkoj vladi uskrati podrška u pogledu vojne intervencije u Jugoslaviji. Konferencija je završena 24. avgusta.

2. 10. 1943 Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito uputio vladi SSSR-a depešu povodom predstojeće Moskovske konferencije ministara inostranih poslova SAD, V. Britanije i SSSR-a. U depeši se kaže: -Prvo. Mi ne priznajemo ni jugoslovensku vladu ni kralja u inostranstvu, zato što oni dvije i po godine i sada podržavaju saradnika okupatora, izdajnika Dražu Mihailovića i zbog toga nose svu odgovornost za to izdajstvo nad narodima Jugoslavije. Drugo. Mi nećemo dozvoliti da oni dođu u Jugoslaviju, jer bi to značilo građanski rat. Treće. Govorimo u ime ogromne većine naroda da on želi demokratsku republiku koja se oslanja na narodnooslobodilačke odbore. Četvrto. Jedino zakonita vlada u sadašnje vrijeme jesu narodnooslobodilački odbori, na čelu sa Antifašističkim vijećem-.

0. 11. 1943 Vlada SSSR-a zatražila od izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije da se u SSSR-u formiraju jugoslovenske vazduhoplovne jedinice od vojnih zarobljenika iz NDH.

28. 11. 1943 U Teheranu (u Iranu) otpočela poznata Teheranska konferencija između predsednika SAD Franklina Ruzvelta, predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila i predsednika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina, Na konferenciji, koja je trajala do 1. decembra, razmatrana su pitanja: dalje vođenje rata protiv Nemačke, posleratno uređenje Evrope, Organizacija ujedinjenih nacija, kao i pitanje Jugoslavije. Odlučeno je da zemlje učesnice nastave posle rata saradnju na organizaciji mira, a da iskrcavanje u Francuskoj otpočne. maja 1944. U odnosu na Jugoslaviju konferencija se složila: -da jugoslovenskim partizanima treba pomoći u ratnom materijalu što je moguće više, kao i u operacijama komandosa-, što je odmah naređeno Vrhovnoj komandi savezničkih snaga za Sredozemlje. Odlučeno je da Vrhovna komanda Crvene armije uputi vojnu misiju u VŠ NOV i POJ, gde su se već nalazile vojne misije SAD i V. Britanije. Dogovoreno je da će se -Jugoslavija kao država obnoviti u potpunom teritorijalnom integritetu i nezavisnosti s tim što će se pitanje njenih zapadnih granica i zahteva prema Italiji resiti posle rata, imajući u vidu predlog predsednika SAD Vilsona iz 1919. godine-.

4. 12. 1943 Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije odbila zahtev vlade SSSR-a da se u SSSR-u formiraju jugoslovenske vazduhoplovne jedinice od vojnih zarobljenika iz NDH, s obrazloženjem da je ljudstvo predviđeno za formiranje ovih jedinica prekršilo zakletvu kralju i stupilo u službu nemačkih okupatora.

13. 12. 1943 Vlada SSSR-a izdala zvanično saopštenje povodom odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a, u kome, pored ostalog, stoji: -Na ove događaje u Jugoslaviji, koji su naišli na povoljan odaziv u Engleskoj i SAD, vlada SSSR gleda kao na pozitivne činjenice, koje pomažu daljoj uspešnoj borbi naroda Jugoslavije protiv hitlerovske Nemačke. Oni, takođe, svedoče o ozbiljnom uspehu novih vođa Jugoslavije u ujedinjenju svih nacionalnih snaga Jugoslavije-. Zatim se kaže: da su četnici nanosili štetu borbi naroda Jugoslavije, pa je stoga njihova delatnost naišla na negativan stav SSSR-a; da će vlada SSSR-a, u cilju đobijanja detaljnijih obaveštenja o operacijama NOV i POJ, uputiti vojnu misiju u Jugoslaviju.

21. 12. 1943 Ambasador SSSR-a u Londonu pismeno saopštio britanskom ministru spoljnih poslova da sovjetska vlada -deli gledište britanske vlade da je u interesu borbe jugoslovenskih naroda protiv nemačkog okupatora potrebno da NOP i monarhija pokušaju da nađu osnovu za saradnju- i da je -spremna da učini sve što je mogućno da se nađe kompromis između ovih dveju strana.-

24. 1. 1944 Generalni sekretar CK KPJ Josip Broz Tito uputio telegram vladi SSSR-a: kritikuje stav prema makedonskom nacionalnom pitanju iznet u letku Otečestvenog fronta Bugarske, jer je suprotan odlukama II zasedanja Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije.

31. 1. 1944 Vlada SSSR-a odbacila predlog izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije od oktobra 1943: potpisivanje ugovora o saradnji i uzajamnoj pomoći.

0. 3. 1944 Vlada SSSR-a, preko savezničke baze u Bariju (u Italiji), poslala prvu količinu oružja i ratnog materijala za jedinice NOVJ.

16. 3. 1944 NKOJ i VŠ NOV i POJ imenovali jedinstvenu delegaciju koja je imala zadatak da s vladom SSSR-a ispita mogućnost priznanja NKOJ-a, organizuje prijem materijalne pomoći i reši pitanje jugoslovenskih građana koji su se nalazili u Sovjetskom Savezu kao prebegli domobrani ili zarobljeni pripadnici vojnih formacija NDH.

27. 3. 1944 Kongres Južnih Slovena u Londonu, povodom trogodišnjice 27. marta, poslao pozdravne telegrame predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu, predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviču Staljinu i predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu, sa zahtevom da se NKOJ smatra za jedinu zakonitu vladu Jugoslavije.

12. 4. 1944 U Moskvu stigla delegacija VŠ NOV i POJ i NKOJ-a. Ona se s vladom SSSR-a, posle višednevnih pregovora, sporazumela o načinu dotura materijalne pomoći NOVJ i o položaju jugoslovenskih građana u SSSR-u: da se NOVJ snabdeva iz Ukrajine vazdušnim putem i da se od jugoslovenskih građana u Sovjetskom Savezu formira Jugoslovenska brigada. Generalštab Crvene armije poklonio je NOVJ vojno-stručnu literaturu za obuku starešina, dok je vlada SSSR-a, na ime ratne pomoći, otvorila NKOJ-u kredit u iznosu od milion rubalja.

5. 5. 1944 Ministar spoljnih poslova vlade V. Britanije Antoni Idn ponudio ambasadoru SSSR-a u Londonu plan o podeli interesnih sfera: -Rumunija da dođe pod uticaj sovjetske vlade a Grčka pod uticaj Ujedinjenog kraljevstva-.

6. 5. 1944 Vlada SSSR-a donela odluku da se u selu Kalinovki (oblast Vinice) od jedinica 5. avio-divizije za daleka dejstva organizuje baza za dotur materijalne pomoći NOVJ. Ali je dotur bio ograničen, s obzirom na veliku udaljenost ove baze od oslobođene teritorije u Jugoslaviji (oko 1300 km).

13. 5. 1944 Vlade SSSR-a, SAD i V. Britanije pozvale vlade Mađarske, Rumunije, Bugarske i Finske da prekinu ratne operacije protiv antihitlerovske koalicije.

17. 5. 1944 Vlada SSSR-a obavestila vladu V. Britanije da se slaže s njenim predlogom o podeli interesnih sfera na Balkanu.

8. 6. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio zahtev vladi SAD da se ona složi s podelom interesnih sfera na Balkanu. On uverava predsednika SAD Franklina Ruzvelta da bi eventualni sporazum sa SSSR-om predstavljao dogovor savezničkih državnika, po kome bi se Rumunija i Bugarska prepustile nadležnosti sovjetske vlade, a V. Britanija zadržala dominantan položaj u Grčkoj. Po predlozima V. Čerčila, u Jugoslaviji bi došlo do ravnopravne podele zona uticaja između V. Britanije i SSSR-a.

9. 7. 1944 Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivan Šubašić uputio ministru spoljnih poslova vlade SSSR-a Vjačeslavu Molotovu poruku s pitanjem da li sovjetska vlada smatra da je sada, pošto je obrazovana vlada na bazi sporazuma sa NKOJ-em, nastupio momenat za razmatranje međusobnih odnosa, a konkretno - za postavljanje jugoslovenskog poslanika u Moskvi.

29. 7. 1944 Vlada SSSR-a priznala novu izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije sa Ivanom Šubašićem na čelu i izrazila spremnost da podrži njen rad u duhu sporazuma Tito-Šubašić.

5. 9. 1944 Vlada SSSR-a objavila rat Bugarskoj, čija vlada odugovlači prekid diplomatskih odnosa s Nemačkom. Tog dana je ministar spoljnih poslova SSSR-a Vjačeslav Molotov predao bugarskom ministru u Moskvi notu u kojoj se između ostalog kaže: - . Više od tri godine Bugarska je aktivno pomagala Nemačku u ratu protiv SSSR-a... bugarski vladajući krugovi su pomagali Nem.ce pri evakuaciji Krima i spasli ostatke potučenih nemačkih trupa na jugu Sovjetskog Saveza-. U noti se dalje govori o katastrofalnom položaju Nemačke, koja se povlači na svim frontovima i naglašava: da bugarska vlada, uprkos tome i činjenici, da su Rumunija i Finska prekinule sa Nemačkom, daje ovoj direktnu pomoć protiv SSSR-a, štiteći odstupajuće nemačke snage i dajući im na bugarskoj teritoriji bazu za stvaranje novog žarišta otpora silama antihitlerovske koalicije. Na kraju note se kaže da se Bugarska i ranije nalazila u ratnom stanju sa SSSR-om i da će se odsada i SSSR nalaziti u ratnom stanju s Bugarskom.

5. 9. 1944 Dr Branko Čubrilović, jedan od prvaka Zemljoradničke stranke, kablogramom iz Vašingtona upozorio bivšeg predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Slobodana Jovanovića: da pokuša očuvati jedinstvo jugoslovenskih političkih grupa u Londonu i da preduzme sve kako bi one povratile svoj uticaj kod vlade SSSR-a, te time obezbedile što povoljnije uslove u pregovorima s NOP-om.

12. 9. 1944 U Moskvi predstavnici vlada SSSR-a, SAD i V. Britanije, s jedne strane, i predstavnik vlade Rumunije, s druge strane, potpisali ugovor o primirju i formirali Kontrolni savet za Rumuniju.

19. 9. 1944 U Moskvi predstavnici vlada SSSR-a i Finske potpisali finsko-sovjetsko primirje.

21. 9. 1944 Generalni sekretar KPJ i vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito, transportnim avionom sovjetskog ratnog vazduhoplovstva, otputovao iz Krajove u Moskvu [S Titom su otišli njegov sekretar Mitar Bakić i član Politbiroa CK KPJ i poverenik za finansije NKOJ Ivan Milutinović.] da bi sa sovjetskim predstavnicima pregovarao o koordinaciji dejstva NOVJ i jedinica Crvene armije u Srbiji. Pored toga, tom prilikom se vlada SSSR-a obavezala da Jugoslaviji, na ime pomoći, isporuči sto vagona životnih namirnica i komplet naoružanje za dvanaest pešadijskih i dve vazduhoplovne divizije i da pripadnike NOVJ primi na školovanje u školama Crvene armije. Na kraju razgovora izđato je zvanično saopštenje.

9. 10. 1944 U Moskvi predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionovič Staljin, predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil i predstavnik SAD Averal Hariman otpočeli konferenciju o posleratnom uređenju Evrope. Glavni je predmet razgovora bilo pitanje Poljske, Jugoslavije, Grčke, Rumunije, Mađarske i Bugarske. Pored ostalog, oni su se saglasili: da SSSR i V. Britanija podele interesne sfere na Balkanu, u Rumuniji i u Mađarskoj; da se u Jugoslaviji što pre obrazuje jedinstvena vlada i da se u tom smislu upute poruke predsedniku NKOJ-a maršalu Jugoslavije Josipu Brozu Titu i predsedniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivanu Šubašiću. (Konferencija je završena 18. oktobra.)

23. 10. 1944 NKOJ svim zemaljskim većima uputio kominike o razgovorima u Moskvi, 9-18. oktobra, između predsednika vlade SSSR-a i vlade V. Britanije. U kominikeu se konstatuje: u razgovorima u Moskvi izrađen je iscrpan plan budućih savezničkih operacija na svim frontovima; postignut je značajan uspeh u pogledu rešavanja poljskog pitanja, a tokom pregovora u velikoj su meri umanjena razmimoilaženja i uklonjeni nesporazumi između Komiteta nacionalnog oslobođenja Poljske u Lublinu i izbegličke vlade Republike Poljske; izražena je saglasnost u pogledu nerešenih pitanja oko primirja sa vladom otečestvenofrontovske Bugarske; obe vlade su saglasne -provoditi u Jugoslaviji zajedničku politiku u cilju koncentracije svih snaga protiv Nemaca... i u cilju rešavanja unutrašnjih teškoća Jugoslovena putem ujedinjavanja jugoslovenskog kraljevskog i narodno-oslobodilačkog pokreta-, istakavši da pravo jugoslovenskog naroda da sam reši pitanje svog državnog uređenja posle rata ostaje neprikosnoveno; razgovori su vođeni sa znanjem i odobrenjem vlade SAD, koja je na pregovorima imala svog predstavnika.

28. 10. 1944 U Moskvi predstavnici vlada SSSR-a, SAD i V. Britanije potpisali primirje sa predstavnicima vlade otečestvenofrontovske Bugarske.

18. 11. 1944 Potpredsednik NKOJ-a Edvard Kardelj i predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivan Šubašić otputovali u Moskvu da bi vladu SSSR-a upoznali sa sporazumom od 2. novembra 1944. između NKOJ-a i izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije. (Prilikom te posete vođeni su 24. i 25. novembra, zvanični razgovori sa delegacijom vlade SSSR-a i konstatovana je saglasnost u pogledu neophodnosti obrazovanja jedinstvene jugoslovenske vlade. Jugoslovenska delegacija otputovala je iz Moskve u Beograd 26. novembra.)

10. 12. 1944 U Moskvi predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionovič Staljin i predsednik vlade Francuske Šari De Gol potpisali Ugovor o savezu i uzajamnoj pomoći, sa rokom od 20 godina.

29. 12. 1944 VŠ NOV i FOJ naredio da se formiraju dve vazduhoplovne divizije (11. vazduhoplovna lovačka i 42. vazduhoplovna jurišna) i da one počnu dejstvovati sredinom januara 1945. godine [Sporazumom između NKOJ-a i vlade SSSR-a, NOVJ je od Sovjetskog Saveza dobila dve vazduhoplovne divizije sa kompletnim pozadinskim jedinicama, tehničkim delovima i radionicama. Ljudstvo za te divizije obučavali su u školskim centrima od 25. novembra 1944. do 15. januara 1945, ruski instruktori]. Na zemunskom aerodromu formiran je školski centar za obuku pilota lovačkih i jurišnih vazduhoplovnih jedinica.

5. 1. 1945 Vlada SSSR-a priznala privremenu poljsku vladu u Lublinu.

10. 2. 1945 Na konferenciji predsednika vlada SSSR-a, SAD i V. Britanije u Jalti (SSSR) Ukrajina i Belorusija, socijalističke republike SSSR-a, priznate kao suverene i nezavisne države Ujedinjenih nacija.

29. 3. 1945 Vlada SSSR-a zvanično priznala vladu DFJ.

5. 4. 1945 Predsednik vlade DFJ maršal Jugoslavije Josip Broz Tito, u pratnji ministra inostranih poslova dr Ivana Šubašića, doputovao u Moskvu radi pregovora i sklapanja ugovora o trajnom miru sa vladom SSSR-a.

11. 4. 1945 U Moskvi, posle petodnevnih pregovora, potpisan dvadesetogodišnji ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći i saradnji između vlade SSSR-a i vlade Demokratske Federativne Jugoslavije.

13. 4. 1945 U Moskvi potpisan trgovinski sporazum između vlada SSSR-a i Jugoslavije.

20. 4. 1945 Predsednik vlade DFJ Maršal Jugoslavije Josip Broz Tito vratio se sa pratnjom iz Moskve u Beograd, posle uspešno sprovedenih pregovora i sklapanja ugovora o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći sa vladom SSSR-a.

28. 4. 1945 Ministar unutrašnjih poslova Trećeg Rajha Hajnrih Himler ponudio vladama SAD i V. Britanije bezuslovnu kapitulaciju, ali je ponuda odbijena, s tim da se uputi i vladi SSSR-a.

1. 5. 1945 Nemačka Vrhovna komanda zatražila primirje, ali je vlada SSSR-a odbila da pregovara.

8. 5. 1945 U San Francisku (u SAD-u) održan prvi sastanak predstavnika vlada SSSR, SAD, Kine, V. Britanije i Francuske.

Dokumenti

Budimpešta, 13. april 1941. Delovi zapisnika sa sednice Ministarskog saveta u vezi sa učestvovanjem Brzog korpusa u operacijama na teritoriji Srbije i o osuđujućem stavu sovjetske vlade zbog učestvovanja Mađarske u napadu na Jugoslaviju

Obaveštenje Vrhovnog komandanta NOP i DV Jugoslavije druga Tita od 26 marta 1942 god. delegatu Vrhovnog štaba Moši Pijade o razmimoilaženju u gledištima na Narodnooslobodilačku borbu u Jugoslaviji između Vrhovnog štaba NOP i DV Jugoslavije i vlade Sovjetskog Saveza i uzrocima nedobijanja obećane pomoći

Uputstvo vrhovnog komandanta NOV i POJ maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita od 30. juna 1944. šefu vojne misije NOVJ u SSSR-u Velimiru Terziću o rasporedu kredita dobijenog od vlade SSSR-a i o načinu preuzimanja pomoći sakupljene u inostranstvu za NOVJ

Naređenje Vrhovnog štaba NOV i POJ od 4. jula 1944. Štabu Baze NOVJ u Italiji da pripremi magacine i sve što je potrebno za iskrcavanje broda koji je uputila vlada SSSR-a iz Persijskog zaliva s ratnim materijalom i hranom za NOVJ

Uputstvo vrhovnog komandanta NOV i POJ maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita od 7. jula 1944. šefu Vojne misije NOVJ u SSSR-u Velimiru Terziću o načinu raspodele jednog dela novčanih kredita koje je vlada Sovjetskog Saveza dodelila za potrebe narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije

Izveštaj šefa Vojne misije NOVJ u SSSR-u Velimira Terzića od 17. jula 1944. vrhovnom komandantu NOV i POJ maršalu Jugoslavije Josipu Brozu Titu da je vlada SSSR-a poklonila Titu dva transportna aviona za upotrebu prema sopstvenom nahođenju

Izveštaj šefa Vojne misije NOVJ u SSSR-u Velimira Terzića od 17. jula 1944. vrhovnom komandantu NOV i POJ maršalu Jugoslavije Josipu Brozu Titu da je sovjetska vlada saglasna da se u sovjetskim vojnim akademijama primi na školovanje izvestan broj oficira NOVJ

Zahtev vrhovnog komandanta NOV i POJ maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita od 23. jula 1944. zastupniku NKOJ-a i komandantu Baze NOVJ u Italiji Milentiju Popoviću da nadležne savezničke vojne vlasti upozori da ne sprečavaju dolazak na Vis transportnim avionima dobijenim na poklon od Vlade SSSR-a

Izveštaj komandanta Baze NOVJ u Italiji Milentija Popovića od 27. jula 1944. Vrhovnom štabu NOV i POJ da će britanske vlasti čim se obave tehničke pripreme odobriti preletanje iz Italije na Vis transportnih aviona koje je vlada SSSR-a poklonila maršalu Titu

Naređenje vrhovnog komandanta NOV i POJ maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita od 27. avgusta 1944. šefu Vojne misije NOVJ u SSSR-u Velimiru Terziću da zamoli vladu SSSR-a za hitno prebacivanje avionima u Sovjetski Savez najmanje 1000 obučenih tenkista za formiranje tenkovske jedinice NOVJ

Pismo političkog komesara 29. udarne divizije od 15. aprila 1945. političkim komesarima potčinjenih brigada povodom depeše Generalštaba JA u vezi sa završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije i potpisivanjem ugovora između vlade DFJ i vlade SSSR

Fotografije

Nema pronađenih fotografija za ovaj pojam.

Povezane odrednice

Josif Staljin Franklin Roosevelt Narodno oslobodilački odbori Mitar Bakić 29. hercegovačka divizija NOVJ Britanska pomoć četnicima Slobodan Jovanović Niš Saradnja partizana i četnika 1941. Štampa u ratu Jedinstveni narodnooslobodilački front (JNOF) Jugosloveni u svetu Hrvatsko domobranstvo Zemun SSSR i Jugoslavija Edvard Kardelj Partizanska avijacija Heinrich Himmler Rumunija u drugom svetskom ratu AVNOJ Vrhovna komanda Vermahta Moša Pijade Mađarska u drugom svetskom ratu Dragoljub Draža Mihailović Vrhovni štab NOVJ Bugarska u drugom svetskom ratu Politički komesari u NOR-u Slobodne teritorije u oslobodilačkom ratu Radio London Otečestveni front Bugarske Četnici u drugom svetskom ratu Vis Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) Velimir Terzić Crvena armija Afrički front Jugoslovenska brigada Borbe u Bosni i Hercegovini 1942. Kominterna Očekivano iskrcavanje saveznika Saradnja četnika sa okupatorom Završne operacije u Jugoslaviji SAD i Jugoslavija Grčka u drugom svetskom ratu Vermaht u Jugoslaviji Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije Borbe na Jadranu 1944. Ivan Šubašić Britanija i Jugoslavija Italija u drugom svetskom ratu Vojni puč 27. marta Četnici u ustanku Adolf Hitler Beograd Zarobljenici u ratu Aprilski rat Tenkovi u Jugoslaviji u drugom svetskom ratu Centralni komitet KPJ Avijacija u oslobodilačkom ratu Vlada Velike Britanije Borbe u Dalmaciji 1944. Josip Broz Tito Ivan Milutinović Obrazovanje u oslobodilačkom ratu Winston Churchill Anthony Eden