🔍
Baza podataka o drugom svetskom ratu na tlu Jugoslavije
ustanak

Vlada Velike Britanije

Za ovaj pojam je pronađeno 124 hronoloških zapisa, 23 dokumenata i 1 fotografija.

Događaji

18. 1. 1941 Vlada Kraljevine Grčke saopštila vladi V. Britanije svoju odluku da britanske trupe primi tek pošto nemačke jedinice uđu u Bugarsku.

10. 2. 1941 Vlada V. Britanije prekinula diplomatske odnose sa vladom Kraljevine Rumunije.

14. 2. 1941 U Salcburgu i Berhtesgadenu (u Nemačkoj) vođeni razgovori između vođe Trećeg Rajha Adolfa Hitlera i njegovog ministra inostranih poslova Joakima fon Ribentropa, sa predsednikom vlade Kraljevine Jugoslavije Dragišom Cvetkovićem i ministrom inostranih poslova Aleksandrom Cincar-Markovićem. Adolf Hitler je tražio da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu. Dragiša Cvetković je obećao da će pokušati kod vlade V. Britanije da Grčka, Turska i Jugoslavija ostanu neutralne, a ako u tome ne uspe, vlada Kraljevine Jugoslavije će pristupiti Trojnom paktu. Zaključeno je da knez-namesnik Pavle Karađorđević dođe u posetu Hitleru.

20. 2. 1941 U Beogradu britanski poslanik Ronald Kembel saopštio knezu-namesniku Pavlu Karađordeviću da vlada V. Britanije želi da se vlade Jugoslavije, Grčke i Turske sporazumeju o zajedničkoj odbrani od nemačke agresije. On smatra da bi ta odbrana bila uspešna, a V. Britanija će sve učiniti da im pruži svaku pomoć.

3. 3. 1941 Vlada V. Britanije i izbegličke vlade Poljske, Belgije i Holandije prekinule diplomatske odnose s vladom Bugarske.

22. 3. 1941 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio predsedniku vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiši Cvetkoviću poruku u kojoj ističe da će Jugoslavija neminovno propasti ako pođe putem Rumunije i Bugarske.

27. 3. 1941 Vlade SAD i V. Britanije postigle sporazum o ustupanju britanskih strategijskih baza oružanim snagama SAD.

12. 4. 1941 Vlada V. Britanije negativno odgovorila na traženje vlade Kraljevine Jugoslavije da se ukaže pomoć u ljudstvu i avionima i uputi britanska flota u Boku Kotorsku radi prihvata jugoslovenskih jedinica.

23. 4. 1941 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviču Staljinu pismo u kome ga obaveštava da nemačka vlada priprema napad na SSSR.

12. 6. 1941 U Londonu, od strane vlada V. Britanije i njenih dominiona, predstavnika slobodne Francuske i izbegličke vlade Belgije, Holandije, Norveške, Luksemburga, Čehoslovačke, Grčke, Poljske i Jugoslavije, potpisana deklaracija o međusavezničkoj pomoći u borbi protiv agresora.

15. 6. 1941 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil, uputio predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu poruku o predstojećem napadu Nemačke na SSSR. Ruzvelt mu je odgovorio da će obe sile priznati SSSR kao saveznika.

22. 6. 1941 U govoru preko radija predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil izjavio da će V. Britanija ukazati maksimalnu pomoć SSSR-u.

11. 7. 1941 Vlada SSSR-a i vlada V. Britanije uputile ultimatum iranskoi vladi: traže proterivanje Nemaca iz Irana.

18. 7. 1941 Predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionovič Staljin uputio pismo predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu: tražio da V. Britanija otvori drugi front na zapadu (u severnoj Francuskoj) i na severu Evrope (na Arktiku).

20. 7. 1941 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil odgovorio predsedniku vlade SSSR-a, Josifu Visarionoviču Staljinu da Nemci imaju u Francuskoj 40 divizija i da Britanci nemaju mogućnosti da otvore drugi front ni u Francuskoj, niti na Arktiku.

14. 8. 1941 U zalivu Plasenši (u Kanadi) predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil potpisali deklaraciju (Atlantsku povelju) o zajedničkim principima nacionalne politike SAD i V. Britanije. U deklaraciji se, pored ostalog, svim narodima priznaje pravo da sami izaberu oblik vladavine u svojoj zemlji; ne priznaje kao zakonita nijedna teritorijalna promena bez slobodno izraženog pristanka zainteresovanog naroda.

15. 9. 1941 Predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionović Staljin uputio predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu pismo u kome je tražio da V. Britanija otvori drugi front na Zapadu ili da se preko Arhangelska ili Irana uputi u SSSR dvadeset pet do trideset divizija.

24. 9. 1941 Vlada SSSR-a izjavila da usvaja principe Atlantske povelje, sadržane u deklaraciji predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika britanske vlade Vinstona Čerčila.

25. 10. 1941 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil preko britanskog ambasadora u Moskvi, obavestio Predsednika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina da V. Britanija nema mogućnosti da preko Arhangelska ili Irana uputi u SSSR 25-30 divizija.

0. 11. 1941 Vlada V. Britanije i vlada SSSR-a se saglasile: zajedničkim merama postići da se partizani i četnici pomire radi borbe protiv okupatora i da se partizanske jedinice potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću.

13. 11. 1941 U Londonu, izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije molila vladu V. Britanije da od vlade SSSR-a traži da se partizani Jugoslavije potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini [Početkom novembra je izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije Komandu četničkih odreda jugoslovenske vojske preimenovala u Komandu jugoslovenske vojske u otadžbini.] Draži Mihailoviću.

17. 11. 1941 U Kairu održan sastanak između generala Ilića, zastupnika vrhovnog komandanta jugoslovenske kraljevske vojske i ministra Litltona, predstavnika britanske vlade na Srednjem istoku: razmatrano pitanje slanja pomoći četnicima Draže Mihailovića.

24. 11. 1941 U Kujbiševu, britanska vojna misija podnela vladi SSSR-a memorandum, zahtevajući da se partizani Jugoslavije hitno potčine komandantu jugoslovenske vojske u otadžbini Draži Mihailoviću, koga vlada V. Britanije smatra jedino mogućim vođom otpora u Jugoslaviji.

26. 11. 1941 Radio-London objavio da je vlada V. Britanije ovlašćena od vlade SSSR-a da pozdravljajući i ohrabrujući ustanak u Jugoslaviji istakne -da je u interesu i sovjetske vlade da dođe do jedinstva u toj zemlji-.

7. 12. 1941 Vlada V. Britanije objavila rat Mađarskoj, Rumuniji i Finskoj.

27. 12. 1941 Vlada V. Britanije stavila na raspolaganje izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije: 6 radio-stanica, 100 tona ratnog materijala, 75.000 dolara i 100.000 engleskih funti u zlatu, da se sa Malte uputi kao pomoć Draži Mihailoviću.

1. 1. 1942 U Vašingtonu, na konferenciji predstavnika vlada SAD, V. Britanije, SSSR-a, Kine i još 22 zastupljene države, potpisana Deklaracija Ujedinjenih nacija. Potpisnice su preuzele obavezu da će rat protiv sila Osovine i njihovih pristalica nastaviti do kapitulacije neprijatelja i da neće zasebno zaključivati mir ili primirje. Na kraju se kaže da ovu deklaraciju mogu da prihvate i svi drugi narodi koji sada ili u budućnosti pruže materijalnu pomoć ili doprinos borbi protiv hitlerizma.

12. 1. 1942 U Vašingtonu, na sednici Zajedničkog komiteta načelnika štabova V. Britanije i SAD, uz prisustvo predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila, odlučeno da se deo trupa SAD prebaci u severnu Irsku i pristupi pripremama za iskrcavanje u severnu Afriku.

30. 3. 1942 U Londonu održana konferencija predstavnika vlade V. Britanije i izbegličke: vlade Kraljevine Jugoslavije na kojoj je odlučeno da se četnicima Draže Mihailovića, vazdušnim putem, uputi 200 tona ratnog i drugog materijala.

8. 4. 1942 U Londonu predstavnici SAD predali vladi V. Britanije memorandum o zajedničkim operacijama u jesen 1942. i o invaziji savezničkih snaga u Francusku tokom 1943.

6. 5. 1942 U Londonu predstavnik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije tražio od predstavnika vlade V. Britanije da odobri saradnju četnika Draže Mihailovića sa italijanskim okupacionim vlastima u Dalmaciji, Hercegovini i Crnoj Gori. Vlada V. Britanije to nije odobrila.

14. 5. 1942 Predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije uputio verbalnu notu vladi V. Britanije zahtevajući da britanska propaganda ne podstiče Dražu Mihailovića i narod na opšti narodni ustanak.

15. 5. 1942 Ministar inostranih poslava V, Britanije Antoni Idn obavestio predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije da će vlada V. Britanije i dalje pružati materijalnu i drugu pomoć Draži Mihailoviću.

20. 5. 1942 Ministar spoljnih poslova SSSR-a Vjačeslav Molotov doputovao u London na razgovore s vladom V. Britanije.

19. 6. 1942 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil stigao u SAD. Sledećih dana on je sa predsednikom SAD Franklinom Ruzveltom vodio razgovore o budućim zajedničkim operacijama i o usklađivanju napora na izradi atomske bombe.

24. 6. 1942 U Vašingtonu predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primili kralja Petra II Karađorđevića i tom prilikom izjavili da žele Jugoslaviju obnovljenu, sređenu i nepodrivenu nacionalnim razdorima. Za vreme razgovora Čerčil je izrazio nezadovoljstvo zbog rada izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i zbog neprekidnih razmirica jugoslovenskih političkih grupa u emigraciji.

12. 8. 1942 U Moskvi otpočeli višednevni razgovori (Moskovska konferencija) između predsed nika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina, predsednika britanske vlade Vinstona Čerčila i Averela Harimana, izaslanika predsednika SAD, na kome su razmatrani opšti planovi budućih saveznih operacija, Čerčil je Staljina upoznao sa predstojećim iskrcavanjem u Severnu Afriku i sa otvaranjem drugog fronta u Evropi u toku 1943.

24. 9. 1942 Prilikom otvaranja jugoslovenskog doma u Londonu ministar spoljnih poslova vlade V. Britanije Antoni Idn održao govor u kome, pored ostalog, veliča borbu četnika Draže Mihailovića protiv okupatora.

0. 10. 1942 U Londonu ministar spoljnih poslova vlade V. Britanije Antoni Idn primio sovjetskog ambasadora Majskog i tom prilikom insistirao da vlada SSSR-a, u duhu sporazuma o pomoći oslobodilačkim pokretima Evrope, zvanično prizna Dražu Mihailovića kao jedinog vođu otpora u Jugoslaviji. On je taj zahtev postavio u oštroj formi, preteći da problem četnika može pomutiti odnose SSSR - V. Britanija.

0. 12. 1942 Vlada SSSR tražila od ministra inostranih poslova V. Britanije Antoni Idna, prilikom njegove posete Moskvi, da vlada V. Britanije utiče na izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije kako bi Draža Mihailović prekinuo saradnju sa okupatorom.

26. 12. 1942 Ministar spoljnih poslova vlade V. Britanije Antoni Idn primio predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i kritikovao politički rad ove vlade, posebno rad u resoru ministarstva inostranih poslova.

0. 1. 1943 Vlada V. Britanije zabranila da se u štampi i na radiju upotrebljavaju nazivi -partizan- i -četnik-, već samo naziv -jugoslovenski patrioti-.

11. 1. 1943 Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije uputila vladi V. Britanije protestnu notu sa zahtevom da se obustave napisi u štampi i rauio-emisije o saradnji četnika sa okupatorom.

14. 1. 1943 U Kazablanki otpočela višednevna konferencija predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila, na kojoj je, pored ostalog odlučeno da se preduzmu pomorskodesantne operacije na Siciliji, Sardiniji i još nekim sredozemnim ostrviina. Konferencija je završena 26. januara.

21. 1. 1943 U Londonu predsednik vlade V. Britanije i predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije održali sastanak na kojem su rešili kako dostavljati materijalnu pomoć Draži Mihailoviću. Pukovniku Beliju, kasnijem šefu britanske vojne misije pri četničkoj Vrhovnoj komandi, naređeno je da lično utvrdi listu potreba četnika.

24. 2. 1943 Vrhovna komanda savezničkih snaga za Bliski istok proučila izjavu i notu VŠ NOV i POJ i Izvršnog odbora AVNOJ-a i dostavlja ih vladi V. Britanije, sa predlogom da se u Jugoslaviju uputi grupa posmatračn koja će utvrditi pravo stanje i istinitost navoda VŠ NOV i POJ.

28. 2. 1943 Na zboru u Kolašinu, u prisustvu šefa britanske vojne misije pri četničkoj Vrhovnoj komandi pukovnika Belija, Draža Mihailović napao vladu V. Britanije, istakavši da je glavni izvor četničkog snabdevanja italijanska a ne britanska pomoć, te da su partizani i muslimani glavni neprijatelji četnika.

0. 3. 1943 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil odlučio da u Vrhovni štab NOV i POJ uputi vojnu misiju.

0. 3. 1943 Predsednik britanske vlade Vinston Čerčil se saglasio sa predlogom Vrhovne komande savezničkih snaga za Bliski istok da se u skoroj budućnosti upute posmatrači u VŠ NOV i POJ sa zadatkom da ustanove pravo stanje u zemlji.

22. 3. 1943 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primio izveštaj servisa -Meterson-, odgovornog za dostavljanje pomoći Draži Mihailoviću, u kome su izneti podaci o saradnji četnika sa okupatorima.

29. 3. 1943 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil poslao, preko britanske vojne misije pri četničkoj Vrhovnoj komandi, protest Draži Mihailoviću u kome se, pored ostalog, kaže: -Ako general Mihailović ne izmeni svoju politiku kako prema italijanskim neprijateljima tako i prema njegovim jugoslovenskim sunarodnicima, koji se odupiru neprijatelju, to može nametnuti potrebu vladi njegovog veličanstva da izmeni svoju sadašnju politiku pomaganja generala Mihailovića na račun drugog pokreta otpora u Jugoslaviji...-

0. 4. 1943 Vlada Vel. Britanije uputila direktivu svom ambasadoru u Moskvi: da kod vlade SSSR-a preduzme korake da bi se resilo pitanje sukoba četnika i partizana.

6. 4. 1943 Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije uputila vladi Vel. Britanije pismo u kome poriče saradnju četnika sa okupatorom.

22. 4. 1943 Draža Mihailović, uz pomoć vlade NDH, izradio elaborat o tobožnjim zverstvima partizana i uputio ga vladi V. Britanije, misleći time da opravda saradnju četnika sa okupatorom i svoju izjavu da su mu jedini neprijatelji partizani i muslimani.

27. 4. 1943 U Londonu otpočela dvodnevna sednica izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije, Razmotrivši svoj položaj i međunarodnu situaciju, vlada je rešila da do maksimuma razvija prijateljske odnose sa SAD i zaključi što povoljnije vojne i političke ugovore o posleratnoj pomoći i obnovi Kraljevine Jugoslavije; da vlada Vel. Britanije predloži vojni savez o uzajamnoj pomoći; da s vladom Grčke zaključi ugovor o uzajamnom potpomaganju u ratu i miru; da s vladom SSSR-a razvija prijateljske odnose. Takođe je odlučila da jednom deklaracijom zagarantuje demokratske tekovine i objavi da će Kraljevina Jugoslavija biti federacija Srba, Hrvata i Slovenaca pod centralnom vladom i dinastijom Karađorđevića.

0. 5. 1943 Vlada V. Britanije odlučila da preko svojih vojnih misija uspostavi kontakt sa VŠ NOV i POJ.

11. 5. 1943 Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije, sa odobrenjem vlade V. Britanije, uputila instrukciju Draži Mihailoviću da privremeno prekine svaku saradnju sa okupatorom i kvislinzima. -Otstupanje od ovoga može biti samo posle date saglasnosti britanske Vrhovne komande... a sa odobrenjem britanske i jugoslovenske vlade... Treba učiniti napor da se sa partizanima uspostave mirni odnosi, a vojne operacije će se voditi samo onda ako to bude potrebno radi samoodbrane-.

12. 5. 1943 U Vašingtonu otpočelo petodnevno vojno-političko konferisanje predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila na kome su određene smernice za dalje vođenje rata.

23. 6. 1943 U Londonu, pod predsedništvom predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila, održana konferencija štabova britanske armije povodom utvrđivanja planova za operacije u Italiji i na Mediteranu. Rešeno je da se zamoli VŠ NOV i POJ da delom snaga sadejstvuje sa savezničkim snagama napadajući na komunikacije u Sloveniji, i da pojačanom aktivnošću na jugoslovenskom ratištu priveže nemačke snage, da ove ne bi bile upotrebljene za protivudar u Italiji.

8. 8. 1943 Ministar spoljnih poslova vlade V. Britanije Antoni Idn primio u Londonu pred stavnike svih buržoaskih grupa u izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije i obavestio ih o skoroj kapitulaciji Italije, savetujući da se buržoaske grupe ujedine. Sugerirao je, takođe, da se izbeglička vlada premesti u Kairo zbog ratnog poprišta u Italiji, koje će se pomeriti i na Balkan.

17. 8. 1943 U Kvebeku (Kanada) otpočeli konferisanje predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlado V. Britanije Vinston Čerčil. Razmotrene su mere za dalje vođenje rata. Pored ostalog, uspostavljena je zajednička komanda za istočnu Aziju; utvrđen je dan početka invazije u Francuskoj; napuštena je ideja o desantu na Balkanu; odlučeno da se predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviću Staljinu predloži da se u Moskvi sastanu ministri inostranih poslova triju vlada i razmotre probleme posleratne saradnje među narodima. U odnosu na Jugoslaviju rešeno je da se preduzme izmirenje četnika i partizana, da buduća moskovska konferencija ministara zauzme zajednički stav prema ratu u Jugoslaviji, da se partizani i četnici bore protiv Nemaca svaki na svom području; da se izbegličkoj vladi uskrati podrška u pogledu vojne intervencije u Jugoslaviji. Konferencija je završena 24. avgusta.

30. 9. 1943 Ministar spoljnih poslova vlade V. Britanije Antoni Idn, primajući akreditive od novog ambasadora izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Bogoljuba Jeftića, savetovao da izbeglička vlada preduzme inicijativu za izmirenje sa NOV i PO.J.

4. 11. 1943 Vlada V. Britanije, na zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije, zabranila -Slobodnu Jugoslaviju-, list naprednih jugoslovenskih novinara u Londonu.

28. 11. 1943 U Teheranu (u Iranu) otpočela poznata Teheranska konferencija između predsednika SAD Franklina Ruzvelta, predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila i predsednika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina, Na konferenciji, koja je trajala do 1. decembra, razmatrana su pitanja: dalje vođenje rata protiv Nemačke, posleratno uređenje Evrope, Organizacija ujedinjenih nacija, kao i pitanje Jugoslavije. Odlučeno je da zemlje učesnice nastave posle rata saradnju na organizaciji mira, a da iskrcavanje u Francuskoj otpočne. maja 1944. U odnosu na Jugoslaviju konferencija se složila: -da jugoslovenskim partizanima treba pomoći u ratnom materijalu što je moguće više, kao i u operacijama komandosa-, što je odmah naređeno Vrhovnoj komandi savezničkih snaga za Sredozemlje. Odlučeno je da Vrhovna komanda Crvene armije uputi vojnu misiju u VŠ NOV i POJ, gde su se već nalazile vojne misije SAD i V. Britanije. Dogovoreno je da će se -Jugoslavija kao država obnoviti u potpunom teritorijalnom integritetu i nezavisnosti s tim što će se pitanje njenih zapadnih granica i zahteva prema Italiji resiti posle rata, imajući u vidu predlog predsednika SAD Vilsona iz 1919. godine-.

0. 12. 1943 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil pozvao u Kairo, na referisanje, šefa angloameričke misije pri VŠ NOV i POJ generala Maklina. Posle toga on je pokrenuo novu akciju za kompromis između NOV i POJ i četnika.

0. 12. 1943 Predsednik Vinston Čerčil, u ime britanske vlade, otkazao zvaničnu pomoć četnicima Draže Mihailovića zbog njihove saradnje sa okupatorom.

0. 12. 1943 Predsednik britanske vlade Vinston Čerčil uputio u VŠ NOV i POJ misiju (koju je predvodio njegov sin Randolf) sa zadatkom da radi na izmirenju NOP i izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije.

10. 12. 1943 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primio u Kairu kralja Petra II Karađorđevića i predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i saopštio im da Dražu Mihailovića treba otpustiti, jer sarađuje sa okupatorom.

21. 12. 1943 Ambasador SSSR-a u Londonu pismeno saopštio britanskom ministru spoljnih poslova da sovjetska vlada -deli gledište britanske vlade da je u interesu borbe jugoslovenskih naroda protiv nemačkog okupatora potrebno da NOP i monarhija pokušaju da nađu osnovu za saradnju- i da je -spremna da učini sve što je mogućno da se nađe kompromis između ovih dveju strana.-

25. 12. 1943 Ministarstvo inostranih poslova V. Britanije uputilo predsedniku britanske vlade Vinstonu Čerčilu telegram sledeće sadržine: -Naša politika mora da se osloni na tri nova faktora: Partizani će zavladati u Jugoslaviji. Oni su za nas u vojnom pogledu od tako velike vrednosti da im mo ramo pružiti punu podršku. Vojni razlozi važniji su od političkih. U najvećoj meri može se posumnjati u tačnost shvatanja da monarhiju i dalje treba smatrati elementom jedinstva u Jugoslaviji-.

30. 12. 1943 Predsednik britanske vlade Vinston Čerčil uputio pismo ministru spoljnih poslova Antoni Idnu u kojem se, pored ostalog, kaže: -Obavestite me na koji ćete način da uklonite Mihailovića i tražite od kralja da to isto učini. Po mome mišljenju to je jedina Petrova šansa... -

0. 1. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil izdao naređenje Vrhovnoj komandi savezničkih snaga za Sredozemlje da povuče britanske vojne misije koje su se još od 1941. godine neprekidno nalazile kod Draže Mihailovića.

8. 1. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil, iz Marakeša (u Maroku), preko generala Maklina, poslao pismo predsedniku Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije Josipu Brozu Titu. On je, između ostalog, pisao: -Ja sam odlučio da britanska vlada ne daje više vojničku podršku Mihailoviću i davaćemo od sada pomoć samo Vama, a bio bih zadovoljan ako bi jugasiovenska kraljevska vlada njega odstranila iz svog sastava.- Što se tiče kralja, Čerčil je pisao: -Mi ćemo u svakom slučaju da ostanemo u zvaničnim odnosima sa njim, dote ćemo Vama u isto vreme davati svu vojničku podršku.-

30. 1. 1944 CK KPJ analizirao pro-mene u držanju vlade SAD i V. Britanije prema NOP-u u Jugoslaviji, te zaključio da se u borbi za međunarodno priznanje nove Jugoslavije polazi od pozicija odbrane buduće samostalne države, koja je ponikla u borbi za nacionalno oslobođenje; u pogledu kralja i monarhije držati se odluka AVNOJ-a. U odnosu na suseđne komunističke partije odlučio je: sa CK KP Italije raspraviti pitanje saradnje i međusobne pomoći na onim područjima koja su naseljena jugoslovenskim i italijanskim stanovništvom; položaj koruških Slovenaca u Austriji nameće potrebu da se sa CK KP Austrije dogovori o zajedničkom radu na razvoju NOP-a u onom delu Koruške koji je posle prvog svetskog rata anektirala Austrija: i dalje pomagati CK BRP(k) u formiranju partizanskih odreda, a osuditi stav Otečestvenog fronta prema pitanju Makedonije: da ona bude samostalna država izvan bilo kakve federacije.

0. 2. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil poručio predsedniku NKOJ-a Josipu Brozu Titu: spreman je da kralju Petru II Karađorđeviću savetuje da se odrekne Draže Mihailovića ako bi to omogućilo saradnju Nacionalnog komiteta i kralja.

9. 2. 1944 Predsednik NKOJ-a i vrhovni komandant NOV i POJ maršal Jugoslavije Josip Broz Tito uputio pismo predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu, u kome mu saopštava zaključke sa savetovanja članova NKOJ-a i AVNOJ-a: jedinstvo jugoslovenskih naroda ne može postojati dok postoje dve vlade, jedna u Jugoslaviji a druga u Kairu; zato izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije treba raspustiti, a sa njom i formacije Draže Mihailovića; ta vlada mora da položi vladi AVNOJ-a potpun račun o rashođovanju ogromnih suma narodnog novca; saveznici treba da priznaju NKOJ kao jedinu vladu Jugoslavije; pitanje monarhije odlučilo bi se slobodnom voljom naroda posle oslobođenja zemlje; jedino pod tim uslovima Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije bi bio spreman da sarađuje sa izbegličkom vladom Kraljevine Jugoslavije.

10. 2. 1944 U Kvebeku (u Kanadi) otpočeo osmodnevni sastanak između predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila, na kome su prisustvovali britanski i američki načelnici generalštabova. Na njemu je utvrđeno britansko učešće u ratu protiv Japana i njihova zajednička politika u pogledu evropskih nacija.

21. 2. 1944 U britanskom parlamentu predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil izneo zaključke svoje vlade u pogledu stanja u Jugoslaviji i, između ostalog, rekao: -Partizanski pokret ubrzo je brojno nadmašio snage generala Mihailovića. Ne samo Hrvati i Slovenci, već i veliki broj Srba prišao je maršalu Titu, i u ovom momentu on ima više od četvrt miliona ljudi sa sobom i velike količine naoružanja otetog od neprijatelja. U ovim herojskim snagama i oko njih razvio se nacionalni pokret ujedinjenja. Komunistički delovi imali su čast da počnu prvi... U maršalu Titu partizani su našli istaknutog vođu, slavnog u borbi za slobodu.-

25. 2. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil obavestio vrhovnog komandanta NOV i POJ maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita da je već naređeno da britanski oficiri budu povučeni iz četničkih štabova i predložio mu povratak kralja Petra II Karađorđevića u Jugoslaviju.

6. 3. 1944 Vlada V. Britanije pozvala izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije i kralja Petra II Karađorđevića da se iz Kaira vrate u London.

13. 3. 1944 Štab Mornarice NOV i POJ izvestio VŠ NOV i POJ da je vlada V. Britanije deo ratnih brodova bivše Jugoslavije tokom. februara predala u Malti izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije; da se preostali brodovi delom nalaze u okviru savezničke flote, a delom u Bariju i Tarantu pod italijanskom zastavom. Ističe da je neizvesno kada će ovi brodovi biti predati mornarici NOVJ i traži instrukcije.

24. 3. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primio kralja Petra II Karađorđevića i savetovao ga da smeni vladu Božidara Purića i obrazuje novu vladu, bez Draže Mihailovića, koja će u pregovorima s NKOJ-em resiti jugoslovenski problem i pitanje budućeg ujedinjenja države.

27. 3. 1944 Kongres Južnih Slovena u Londonu, povodom trogodišnjice 27. marta, poslao pozdravne telegrame predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu, predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviču Staljinu i predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu, sa zahtevom da se NKOJ smatra za jedinu zakonitu vladu Jugoslavije.

0. 5. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil stavio u zadatak svome ambasadoru u Vašigtonu lordu Halifaksu da preko Stejt departmenta ispita kako će vlada SAD reagovati na podelu interesnih sfera između V. Britanije i SSSR-a.

0. 5. 1944 Vlada V. Britanije zvanično obustavila slanje materijalne pomoći četnicima Draže Mihailovića.

5. 5. 1944 Ministar spoljnih poslova vlade V. Britanije Antoni Idn ponudio ambasadoru SSSR-a u Londonu plan o podeli interesnih sfera: -Rumunija da dođe pod uticaj sovjetske vlade a Grčka pod uticaj Ujedinjenog kraljevstva-.

9. 5. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil obavestio predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita o izboru Ivana Šubašića za predsednika buduće vlade i o zadacima Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije. Čerčil nije insistirao na formiranju jedinstvene vlade u koju bi ušli i predstavnici NKOJ-a i nije postavljao pitanje u vezi sa odlukama II zasedanja AVNOJ-a. Josip Broz Tito je izjavio da prihvata izbor Šubašića pod uslovom da buduća vlada odstrani Dražu Mihailovića i osudi sve sarađnike okupatora u Jugoslaviji.

17. 5. 1944 Vlada V. Britanije pozvala vojnu misiju VŠ NOV i POJ iz Alžira u London radi razgovora. Misiju je 20. maja primio predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil. koji je tom prilikom izložio plan pregovora između izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i NKOJ-a, sugerišući direktne pregovore između predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita i kralja Petra II Karađorđevića.

17. 5. 1944 Vlada SSSR-a obavestila vladu V. Britanije da se slaže s njenim predlogom o podeli interesnih sfera na Balkanu.

31. 5. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio telegram predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu u kome traži da vlada SAD odobri britansko-sovjetski sporazum o podeli interesnih sfera na Balkanu.

0. 6. 1944 Vlada V. Britanije zatražila da vojna misija VŠ NOV i POJ napusti London. Ovo je bio pritisak britanske vlade na rukovodstvo NOP-a u vezi sa predstojećim zahtevima predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića koji se tada pripremao na put za o. Vis radi pregovora s predsednikom NKOJ-a Josipom Brozom Titom o budućoj saradnji Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije i NKOJ-a.

8. 6. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio zahtev vladi SAD da se ona složi s podelom interesnih sfera na Balkanu. On uverava predsednika SAD Franklina Ruzvelta da bi eventualni sporazum sa SSSR-om predstavljao dogovor savezničkih državnika, po kome bi se Rumunija i Bugarska prepustile nadležnosti sovjetske vlade, a V. Britanija zadržala dominantan položaj u Grčkoj. Po predlozima V. Čerčila, u Jugoslaviji bi došlo do ravnopravne podele zona uticaja između V. Britanije i SSSR-a.

11. 6. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio predsedniku NKOJ-a Josipu Brozu Titu depešu sledeće sadržine: -Dolazi Vam Stivenson u pratnji Šubašića. Šubašić ima ovlašćenja kralja da sa Vama zaključi sporazum-.

0. 7. 1944 Vlada V. Britanije uputila instrukcije komandantu Vrhovne komande savezničkih snaga za Sredozemlje generalu Henri Vilsonu da u njeno ime ponovo uruči poziv vrhovnom komandantu NOV i POJ Josipu Brozu Titu da poseti Italiju.

0. 7. 1944 Britanska vlada, nezadovoljna sporazumom Tito-Šubašić, pojačala svoj pritisak na NKOJ, smanjila materijalnu pomoć NOV i POJ, ograničila učešće savezničke avijacije u borbama nad Jugoslavijom i pravila druge smetnje.

2. 8. 1944 Vlada V. Britanije obavestila izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije, da ne vidi potrebu za daljim radom vojne misije NOV i POJ u Londonu, s obzirom na to da je vlada Ivana Šubašića preuzela odgovornost za materijalno snabdevanje NOVJ.

12. 8. 1944 U Napulju (u Italiji) otpočeo dvodnevni sastanak vrhovnog komandanta NOV i POJ i predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita sa predsednikom vlade V. Britanije Vinstonom Čerčilom. Britanski premijer je predlagao da se Maršal Tito sastane s kraljem Petrom II Karađorđevićem, ali je to Tito odlučno odbio. Čerčil je priznao pravo Jugoslavije na Istru, ali ne i na Trst, a grad Pulu, sa aerodromom, tražio je kao bazu za snabdevanje savezničkih trupa koje su nastupale prema Austriji. Potvrđen je sporazum sa savezničkim vojnim komandantima o pomoći NOVJ, Razgovaralo se o posleratnom uređenju Evrope i o sporazumu Tito-Šubašić. U pogledu budućeg društvenog uređenja Jugoslavije Čerčil je isticao koncepciju o seljačkoj bazi buduće jugoslovenske države, o umerenoj agrarnoj reformi, o ustavotvornoj skupštini koja će odrediti oblik vladavine.

19. 8. 1944 Ministarstvo ratnog transporta vlade V. Britanije uputilo Štabu baze Mornarice NOVJ odgovor na njegov zahtev da saveznici vrate 11 jugoslovenskih brodova koji su plovili pod italijanskom zastavom. U odgovoru ono ističe da je to pitanje pokretalo preko Sredozemnog brodarskog ureda i Ministarstva mornarice vlade kraljevine Italije, ali do sada nije uspelo u svojim traženjima.

28. 8. 1944 U Londonu predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primio predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića. Razmotrivši suštinu sporazuma Tito-Šubašić i njegove negativne posledice po monarhistički režim, Čerčil je preporučio Šubašiću da kod NKOJ-a insistira na stvaranju jedinstvene vlade pre nego što partizani oslobode celu Jugoslaviju.

5. 9. 1944 NKOJ uputio zahtev komandantu Vrhovne komande savezničkih snaga za Sredozemlje generalu Vilsonu: traži da SAD obustave slanje pomoći Draži Mihailoviću i da iz Mihailovićeva štaba povuku svoga predstavnika. General Vilson je s tim zahtevom upoznao predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila.

loading

Hronološki zapisi se učitavaju...

Dokumenti

Pismo britanskog majora Hadsona od 11. juna 1942. Draži Mihailoviću o stavu britanske vlade prema četničkoj organizaciji

Nota Vrhovnog štaba NOV i POJ i Izvršnog odbora AVNOJ-a vladama Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država o izdajničkoj ulozi jugoslovenske izbegličke vlade i njenog ministra Dragoljuba (Draže) Mihailovića

Saopštenje Predsedništva vlade Kraljevine Jugoslavije od 5. aprila 1943. Draži Mihailoviću o reagovanju britanske vlade na njegov govor od 28. februara 1943. u Lipovu

Obaveštenje šefa britanske Vojne misije od 4. maja 1943. Draži Mihailoviću o stavu vlade Velike Britanije i Turske u vezi sa pokoljem muslimanskog življa u Sandžaku i istočnoj Bosni od strane četnika

Saopštenje vlade Kraljevine Jugoslavije od 11. maja 1943. Draži Mihailoviću o stavu i zahtevima vlade Velike Britanije za angažovanje četnika u borbi protiv okupatora

Obaveštenje šefa britanske Vojne misije od 6. avgusta 1943. Draži Mihailoviću o stavu britanske vlade i komande trupa na Srednjem istoku u pogledu pružanja pomoći četničkim jedinicama i povlačenju zahteva da se četnici lociraju istočno od reke Ibra

Obaveštenje Draže Mihailovića od 7. avgusta 1943. komandantima četničkih jedinica o stavu vlade Velike Britanije prema četnicima

Saopštenje Draže Mihailovića od 10. avgusta 1943. šefu britanske Vojne misije o prihvatanju i sprovođenju odluka i direktiva britanske vlade i Komande britanskih trupa na Srednjem istoku

Nalog vrhovnog komandanta NOV i POJ maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita od 10. avgusta 1944. šefu Vojne misije NOVJ u Velikoj Britaniji Vladimiru Velebitu da prenese dr Ivanu Subašiću neslaganje sa izmenom jugoslovenskog poslanika u Moskvi i da kod britanske vlade pokrene pitanje popune 1. tenkovske brigade Vrhovnog štaba NOV i POJ tenkovima i uključenja u NOVJ ratne mornarice Kraljevine Jugoslavije

Zdravica predsednika NKOJ-a maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita održana 12. avgusta 1944. na svečanom ručku posle sastanka s predsednikom vlade Velike Britanije Vinstonom Cerčilom

Obaveštenje predsednika NKOJ-a maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita od 13. avgusta 1944. potpredsedniku NKOJ-a Edvardu Kardelju da je 12. avgusta vodio razgovor s predsednikom vlade Velike Britanije Vinstonom Čerčilom i da će s njim voditi još jedan razgovor 13. avgusta u vezi s Deklaracijom koja će se izdati na Visu

Poruka predsednika NKOJ-a i vrhovnog komandanta NOV i POJ maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita od 18. avgusta 1944. kojom izražava zahvalnost predsednika vlade Velike Britanije Vinstona Cerčila na vanredno srdačnom prijemu i interesovanju za probleme koji se tiču Jugoslavije

Izvještaj feldmaršala Harolda Aleksandera predsjednik vlade Velike Britanije Vinstonu čerčilu o izvršenju dotadašnjih zadataka i poduzetim mjerama za okupaciju Julijske krajine

Ugovor Vrhovnog štaba NOV i POJ i britanske vlade od 6. januara 1945. o formiranju vazduhoplovne baze kod Zadra za potrebe Savezničkog vazduhoplovstva

Depeše predsjednika vlade Velike Britanije Vinstona Čerčila, od maja 1945, feldmaršalu Haroldu Aleksandera u kojima podržava njegove akcije i sugerira upotrebu sile za realizaciju imperijalističke politike u Julijskoj krajini

Direktiva Vinstona čerčila, predsjednika vlade Velike Britanije, od 1. maja 1945. feldmaršalu Haroldu Aleksandera da ostvari kontrolu nad Trstom, Rijekom, Pulom i Istarskim poluotokom

Izvještaj feldmaršala Harolda Aleksandera od 5. maja 1945. predsjedniku vlade Velike Britanije Vinstonu Čerčilu o situaciji u Julijskoj krajini i odnosima s maršalom Josipom Brozom Titom

Izvještaj feldmaršala Harolda Aleksandera od 7. maja 1945. predsjedniku vlade Velike Britanije Vinstonu Čerčilu o situaciji u Julijskoj krajini i odlasku u Beograd general potpukovnika W. D. Morgana na razgovor s maršalom Josipom Brozom Titom

Nota vlade Demokratske Federativne Jugoslavije od 17. maja 1945. vladi Velike Britanije na notu od 15. maja radi pravednog rješenja problema upravljanja u Julijskoj krajini

Nota vlade Demokratske Federativne Jugoslavije od 21. maja 1945. vladi Velike Britanije kojom se prihvaća prijedlog za uspostavljanje Savezničke vojne uprave u Julijskoj krajini i da se povedu razgovori za rješenje drugih spornih pitanja u tom području

Nota vlade Demokratske Federativne Jugoslavije od 24. maja 1945. vladi Velike Britanije zbog jednostrane akcije o ulasku savezničkih snaga na čitavo sporno područje Slovenskog primorja

Direktiva predsjednika vlade Velike Britanije Vinstona Čerčila od 30. maja 1945. feldmaršalu Haroldu Aleksanderu da izvrši sve potrebne pripreme za napad na Pulu

Sporazum između vlade Demokratske Federativne Jugoslavije i vlada Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država od 9. juna 1945. o uspostavljanju privremene Savezničke vojne uprave u Julijskoj krajini

Fotografije

Povezane odrednice

Štampa u ratu Afrički front Josip Broz Tito Centralni komitet KPJ Očekivano iskrcavanje saveznika Kolašin Bugarska radnička partija (komunista) Ante Mandić Henry Maitland Wilson SSSR i Jugoslavija Zločini u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu Bratstvo i jedinstvo u ratu Mornarica NOVJ Joachim von Ribbentrop Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) Beogradska operacija Radio London Zločini partizana Rumunija u drugom svetskom ratu Bajo Stanišić Harold Alexander Vermaht u Jugoslaviji Jugosloveni u svetu 1. tenkovska brigada NOVJ Italija u drugom svetskom ratu Pula Britanska pomoć četnicima Beograd Borbe u Makedoniji 1944. Dragoljub Draža Mihailović Borbe u Dalmaciji 1944. Trst Borbe u Istri 1945. Vis Pavle Đurišić Josif Staljin Sava Kosanović Adolf Hitler Četnici u drugom svetskom ratu Otečestveni front Bugarske Avijacija u oslobodilačkom ratu Borbe u Dalmaciji 1942. Winston Churchill Kapitulacija Italije Grčka u drugom svetskom ratu Tenkovi u Jugoslaviji u drugom svetskom ratu Petar II Karađorđević Vlada Sovjetskog Saveza Randolph Churchill Borbe u Sloveniji 1945. Vrhovni štab NOVJ Borbe u Hrvatskoj 1945. Saradnja četnika sa okupatorom Završne operacije u Jugoslaviji Britanija i Jugoslavija Savezničko bombardovanje Vermahta u Jugoslaviji Anthony Eden Mađarska u drugom svetskom ratu Vladimir Velebit Istra u oslobodilačkom ratu Partizanska avijacija Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije Aprilski rat Borbe u Istri 1944. Ivan Šubašić Franklin Roosevelt Četnici u ustanku Borbe u Srbiji 1945. Vojni puč 27. marta Jedinstveni narodnooslobodilački front (JNOF) SAD i Jugoslavija AVNOJ Fitzroy MacLean Borbe na Jadranu 1944. Bugarska u drugom svetskom ratu