🔍
Baza podataka o drugom svetskom ratu na tlu Jugoslavije
ustanak

Winston Churchill

Za ovaj pojam je pronađeno 58 hronoloških zapisa, 10 dokumenata i 2 fotografija.

Događaji

22. 3. 1941 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio predsedniku vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiši Cvetkoviću poruku u kojoj ističe da će Jugoslavija neminovno propasti ako pođe putem Rumunije i Bugarske.

23. 4. 1941 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviču Staljinu pismo u kome ga obaveštava da nemačka vlada priprema napad na SSSR.

15. 6. 1941 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil, uputio predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu poruku o predstojećem napadu Nemačke na SSSR. Ruzvelt mu je odgovorio da će obe sile priznati SSSR kao saveznika.

22. 6. 1941 U govoru preko radija predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil izjavio da će V. Britanija ukazati maksimalnu pomoć SSSR-u.

18. 7. 1941 Predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionovič Staljin uputio pismo predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu: tražio da V. Britanija otvori drugi front na zapadu (u severnoj Francuskoj) i na severu Evrope (na Arktiku).

20. 7. 1941 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil odgovorio predsedniku vlade SSSR-a, Josifu Visarionoviču Staljinu da Nemci imaju u Francuskoj 40 divizija i da Britanci nemaju mogućnosti da otvore drugi front ni u Francuskoj, niti na Arktiku.

14. 8. 1941 U zalivu Plasenši (u Kanadi) predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil potpisali deklaraciju (Atlantsku povelju) o zajedničkim principima nacionalne politike SAD i V. Britanije. U deklaraciji se, pored ostalog, svim narodima priznaje pravo da sami izaberu oblik vladavine u svojoj zemlji; ne priznaje kao zakonita nijedna teritorijalna promena bez slobodno izraženog pristanka zainteresovanog naroda.

15. 9. 1941 Predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionović Staljin uputio predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu pismo u kome je tražio da V. Britanija otvori drugi front na Zapadu ili da se preko Arhangelska ili Irana uputi u SSSR dvadeset pet do trideset divizija.

24. 9. 1941 Vlada SSSR-a izjavila da usvaja principe Atlantske povelje, sadržane u deklaraciji predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika britanske vlade Vinstona Čerčila.

25. 10. 1941 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil preko britanskog ambasadora u Moskvi, obavestio Predsednika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina da V. Britanija nema mogućnosti da preko Arhangelska ili Irana uputi u SSSR 25-30 divizija.

12. 1. 1942 U Vašingtonu, na sednici Zajedničkog komiteta načelnika štabova V. Britanije i SAD, uz prisustvo predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila, odlučeno da se deo trupa SAD prebaci u severnu Irsku i pristupi pripremama za iskrcavanje u severnu Afriku.

19. 6. 1942 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil stigao u SAD. Sledećih dana on je sa predsednikom SAD Franklinom Ruzveltom vodio razgovore o budućim zajedničkim operacijama i o usklađivanju napora na izradi atomske bombe.

24. 6. 1942 U Vašingtonu predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primili kralja Petra II Karađorđevića i tom prilikom izjavili da žele Jugoslaviju obnovljenu, sređenu i nepodrivenu nacionalnim razdorima. Za vreme razgovora Čerčil je izrazio nezadovoljstvo zbog rada izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i zbog neprekidnih razmirica jugoslovenskih političkih grupa u emigraciji.

12. 8. 1942 U Moskvi otpočeli višednevni razgovori (Moskovska konferencija) između predsed nika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina, predsednika britanske vlade Vinstona Čerčila i Averela Harimana, izaslanika predsednika SAD, na kome su razmatrani opšti planovi budućih saveznih operacija, Čerčil je Staljina upoznao sa predstojećim iskrcavanjem u Severnu Afriku i sa otvaranjem drugog fronta u Evropi u toku 1943.

14. 1. 1943 U Kazablanki otpočela višednevna konferencija predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila, na kojoj je, pored ostalog odlučeno da se preduzmu pomorskodesantne operacije na Siciliji, Sardiniji i još nekim sredozemnim ostrviina. Konferencija je završena 26. januara.

0. 3. 1943 Predsednik britanske vlade Vinston Čerčil se saglasio sa predlogom Vrhovne komande savezničkih snaga za Bliski istok da se u skoroj budućnosti upute posmatrači u VŠ NOV i POJ sa zadatkom da ustanove pravo stanje u zemlji.

0. 3. 1943 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil odlučio da u Vrhovni štab NOV i POJ uputi vojnu misiju.

22. 3. 1943 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primio izveštaj servisa -Meterson-, odgovornog za dostavljanje pomoći Draži Mihailoviću, u kome su izneti podaci o saradnji četnika sa okupatorima.

29. 3. 1943 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil poslao, preko britanske vojne misije pri četničkoj Vrhovnoj komandi, protest Draži Mihailoviću u kome se, pored ostalog, kaže: -Ako general Mihailović ne izmeni svoju politiku kako prema italijanskim neprijateljima tako i prema njegovim jugoslovenskim sunarodnicima, koji se odupiru neprijatelju, to može nametnuti potrebu vladi njegovog veličanstva da izmeni svoju sadašnju politiku pomaganja generala Mihailovića na račun drugog pokreta otpora u Jugoslaviji...-

12. 5. 1943 U Vašingtonu otpočelo petodnevno vojno-političko konferisanje predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila na kome su određene smernice za dalje vođenje rata.

23. 6. 1943 U Londonu, pod predsedništvom predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila, održana konferencija štabova britanske armije povodom utvrđivanja planova za operacije u Italiji i na Mediteranu. Rešeno je da se zamoli VŠ NOV i POJ da delom snaga sadejstvuje sa savezničkim snagama napadajući na komunikacije u Sloveniji, i da pojačanom aktivnošću na jugoslovenskom ratištu priveže nemačke snage, da ove ne bi bile upotrebljene za protivudar u Italiji.

17. 8. 1943 U Kvebeku (Kanada) otpočeli konferisanje predsednik SAD Franklin Ruzvelt i predsednik vlado V. Britanije Vinston Čerčil. Razmotrene su mere za dalje vođenje rata. Pored ostalog, uspostavljena je zajednička komanda za istočnu Aziju; utvrđen je dan početka invazije u Francuskoj; napuštena je ideja o desantu na Balkanu; odlučeno da se predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviću Staljinu predloži da se u Moskvi sastanu ministri inostranih poslova triju vlada i razmotre probleme posleratne saradnje među narodima. U odnosu na Jugoslaviju rešeno je da se preduzme izmirenje četnika i partizana, da buduća moskovska konferencija ministara zauzme zajednički stav prema ratu u Jugoslaviji, da se partizani i četnici bore protiv Nemaca svaki na svom području; da se izbegličkoj vladi uskrati podrška u pogledu vojne intervencije u Jugoslaviji. Konferencija je završena 24. avgusta.

28. 11. 1943 U Teheranu (u Iranu) otpočela poznata Teheranska konferencija između predsednika SAD Franklina Ruzvelta, predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila i predsednika vlade SSSR-a Josifa Visarionoviča Staljina, Na konferenciji, koja je trajala do 1. decembra, razmatrana su pitanja: dalje vođenje rata protiv Nemačke, posleratno uređenje Evrope, Organizacija ujedinjenih nacija, kao i pitanje Jugoslavije. Odlučeno je da zemlje učesnice nastave posle rata saradnju na organizaciji mira, a da iskrcavanje u Francuskoj otpočne. maja 1944. U odnosu na Jugoslaviju konferencija se složila: -da jugoslovenskim partizanima treba pomoći u ratnom materijalu što je moguće više, kao i u operacijama komandosa-, što je odmah naređeno Vrhovnoj komandi savezničkih snaga za Sredozemlje. Odlučeno je da Vrhovna komanda Crvene armije uputi vojnu misiju u VŠ NOV i POJ, gde su se već nalazile vojne misije SAD i V. Britanije. Dogovoreno je da će se -Jugoslavija kao država obnoviti u potpunom teritorijalnom integritetu i nezavisnosti s tim što će se pitanje njenih zapadnih granica i zahteva prema Italiji resiti posle rata, imajući u vidu predlog predsednika SAD Vilsona iz 1919. godine-.

0. 12. 1943 Predsednik Vinston Čerčil, u ime britanske vlade, otkazao zvaničnu pomoć četnicima Draže Mihailovića zbog njihove saradnje sa okupatorom.

0. 12. 1943 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil pozvao u Kairo, na referisanje, šefa angloameričke misije pri VŠ NOV i POJ generala Maklina. Posle toga on je pokrenuo novu akciju za kompromis između NOV i POJ i četnika.

0. 12. 1943 Predsednik britanske vlade Vinston Čerčil uputio u VŠ NOV i POJ misiju (koju je predvodio njegov sin Randolf) sa zadatkom da radi na izmirenju NOP i izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije.

10. 12. 1943 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primio u Kairu kralja Petra II Karađorđevića i predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i saopštio im da Dražu Mihailovića treba otpustiti, jer sarađuje sa okupatorom.

25. 12. 1943 Ministarstvo inostranih poslova V. Britanije uputilo predsedniku britanske vlade Vinstonu Čerčilu telegram sledeće sadržine: -Naša politika mora da se osloni na tri nova faktora: Partizani će zavladati u Jugoslaviji. Oni su za nas u vojnom pogledu od tako velike vrednosti da im mo ramo pružiti punu podršku. Vojni razlozi važniji su od političkih. U najvećoj meri može se posumnjati u tačnost shvatanja da monarhiju i dalje treba smatrati elementom jedinstva u Jugoslaviji-.

30. 12. 1943 Predsednik britanske vlade Vinston Čerčil uputio pismo ministru spoljnih poslova Antoni Idnu u kojem se, pored ostalog, kaže: -Obavestite me na koji ćete način da uklonite Mihailovića i tražite od kralja da to isto učini. Po mome mišljenju to je jedina Petrova šansa... -

0. 1. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil izdao naređenje Vrhovnoj komandi savezničkih snaga za Sredozemlje da povuče britanske vojne misije koje su se još od 1941. godine neprekidno nalazile kod Draže Mihailovića.

8. 1. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil, iz Marakeša (u Maroku), preko generala Maklina, poslao pismo predsedniku Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije Josipu Brozu Titu. On je, između ostalog, pisao: -Ja sam odlučio da britanska vlada ne daje više vojničku podršku Mihailoviću i davaćemo od sada pomoć samo Vama, a bio bih zadovoljan ako bi jugasiovenska kraljevska vlada njega odstranila iz svog sastava.- Što se tiče kralja, Čerčil je pisao: -Mi ćemo u svakom slučaju da ostanemo u zvaničnim odnosima sa njim, dote ćemo Vama u isto vreme davati svu vojničku podršku.-

0. 2. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil poručio predsedniku NKOJ-a Josipu Brozu Titu: spreman je da kralju Petru II Karađorđeviću savetuje da se odrekne Draže Mihailovića ako bi to omogućilo saradnju Nacionalnog komiteta i kralja.

9. 2. 1944 Predsednik NKOJ-a i vrhovni komandant NOV i POJ maršal Jugoslavije Josip Broz Tito uputio pismo predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu, u kome mu saopštava zaključke sa savetovanja članova NKOJ-a i AVNOJ-a: jedinstvo jugoslovenskih naroda ne može postojati dok postoje dve vlade, jedna u Jugoslaviji a druga u Kairu; zato izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije treba raspustiti, a sa njom i formacije Draže Mihailovića; ta vlada mora da položi vladi AVNOJ-a potpun račun o rashođovanju ogromnih suma narodnog novca; saveznici treba da priznaju NKOJ kao jedinu vladu Jugoslavije; pitanje monarhije odlučilo bi se slobodnom voljom naroda posle oslobođenja zemlje; jedino pod tim uslovima Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije bi bio spreman da sarađuje sa izbegličkom vladom Kraljevine Jugoslavije.

10. 2. 1944 U Kvebeku (u Kanadi) otpočeo osmodnevni sastanak između predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila, na kome su prisustvovali britanski i američki načelnici generalštabova. Na njemu je utvrđeno britansko učešće u ratu protiv Japana i njihova zajednička politika u pogledu evropskih nacija.

21. 2. 1944 U britanskom parlamentu predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil izneo zaključke svoje vlade u pogledu stanja u Jugoslaviji i, između ostalog, rekao: -Partizanski pokret ubrzo je brojno nadmašio snage generala Mihailovića. Ne samo Hrvati i Slovenci, već i veliki broj Srba prišao je maršalu Titu, i u ovom momentu on ima više od četvrt miliona ljudi sa sobom i velike količine naoružanja otetog od neprijatelja. U ovim herojskim snagama i oko njih razvio se nacionalni pokret ujedinjenja. Komunistički delovi imali su čast da počnu prvi... U maršalu Titu partizani su našli istaknutog vođu, slavnog u borbi za slobodu.-

25. 2. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil obavestio vrhovnog komandanta NOV i POJ maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita da je već naređeno da britanski oficiri budu povučeni iz četničkih štabova i predložio mu povratak kralja Petra II Karađorđevića u Jugoslaviju.

4. 3. 1944 Na o. Vis stigao britanski general Tom Čerčil, da bi ovde, kao najstariji saveznički komandant, objedinjavao dejstva savezničkih snaga i snaga NOV i POJ.

24. 3. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primio kralja Petra II Karađorđevića i savetovao ga da smeni vladu Božidara Purića i obrazuje novu vladu, bez Draže Mihailovića, koja će u pregovorima s NKOJ-em resiti jugoslovenski problem i pitanje budućeg ujedinjenja države.

27. 3. 1944 Kongres Južnih Slovena u Londonu, povodom trogodišnjice 27. marta, poslao pozdravne telegrame predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu, predsedniku vlade SSSR-a Josifu Visarionoviču Staljinu i predsedniku vlade V. Britanije Vinstonu Čerčilu, sa zahtevom da se NKOJ smatra za jedinu zakonitu vladu Jugoslavije.

0. 5. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil stavio u zadatak svome ambasadoru u Vašigtonu lordu Halifaksu da preko Stejt departmenta ispita kako će vlada SAD reagovati na podelu interesnih sfera između V. Britanije i SSSR-a.

9. 5. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil obavestio predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita o izboru Ivana Šubašića za predsednika buduće vlade i o zadacima Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije. Čerčil nije insistirao na formiranju jedinstvene vlade u koju bi ušli i predstavnici NKOJ-a i nije postavljao pitanje u vezi sa odlukama II zasedanja AVNOJ-a. Josip Broz Tito je izjavio da prihvata izbor Šubašića pod uslovom da buduća vlada odstrani Dražu Mihailovića i osudi sve sarađnike okupatora u Jugoslaviji.

17. 5. 1944 Vlada V. Britanije pozvala vojnu misiju VŠ NOV i POJ iz Alžira u London radi razgovora. Misiju je 20. maja primio predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil. koji je tom prilikom izložio plan pregovora između izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije i NKOJ-a, sugerišući direktne pregovore između predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita i kralja Petra II Karađorđevića.

31. 5. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio telegram predsedniku SAD Franklinu Ruzveltu u kome traži da vlada SAD odobri britansko-sovjetski sporazum o podeli interesnih sfera na Balkanu.

8. 6. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio zahtev vladi SAD da se ona složi s podelom interesnih sfera na Balkanu. On uverava predsednika SAD Franklina Ruzvelta da bi eventualni sporazum sa SSSR-om predstavljao dogovor savezničkih državnika, po kome bi se Rumunija i Bugarska prepustile nadležnosti sovjetske vlade, a V. Britanija zadržala dominantan položaj u Grčkoj. Po predlozima V. Čerčila, u Jugoslaviji bi došlo do ravnopravne podele zona uticaja između V. Britanije i SSSR-a.

11. 6. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio predsedniku NKOJ-a Josipu Brozu Titu depešu sledeće sadržine: -Dolazi Vam Stivenson u pratnji Šubašića. Šubašić ima ovlašćenja kralja da sa Vama zaključi sporazum-.

12. 8. 1944 U Napulju (u Italiji) otpočeo dvodnevni sastanak vrhovnog komandanta NOV i POJ i predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita sa predsednikom vlade V. Britanije Vinstonom Čerčilom. Britanski premijer je predlagao da se Maršal Tito sastane s kraljem Petrom II Karađorđevićem, ali je to Tito odlučno odbio. Čerčil je priznao pravo Jugoslavije na Istru, ali ne i na Trst, a grad Pulu, sa aerodromom, tražio je kao bazu za snabdevanje savezničkih trupa koje su nastupale prema Austriji. Potvrđen je sporazum sa savezničkim vojnim komandantima o pomoći NOVJ, Razgovaralo se o posleratnom uređenju Evrope i o sporazumu Tito-Šubašić. U pogledu budućeg društvenog uređenja Jugoslavije Čerčil je isticao koncepciju o seljačkoj bazi buduće jugoslovenske države, o umerenoj agrarnoj reformi, o ustavotvornoj skupštini koja će odrediti oblik vladavine.

28. 8. 1944 U Londonu predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primio predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića. Razmotrivši suštinu sporazuma Tito-Šubašić i njegove negativne posledice po monarhistički režim, Čerčil je preporučio Šubašiću da kod NKOJ-a insistira na stvaranju jedinstvene vlade pre nego što partizani oslobode celu Jugoslaviju.

5. 9. 1944 NKOJ uputio zahtev komandantu Vrhovne komande savezničkih snaga za Sredozemlje generalu Vilsonu: traži da SAD obustave slanje pomoći Draži Mihailoviću i da iz Mihailovićeva štaba povuku svoga predstavnika. General Vilson je s tim zahtevom upoznao predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila.

12. 9. 1944 U Kvebeku (u Kanadi) otpočela druga konferencija predsednika SAD Franklina Ruzvelta i predsednika vlade V. Britanije Vinstona Čerčila. Na njoj je donet Morgentauov plan: da se izvrši potpuna demilitarizacija Nemačke; da se Poljskoj pripoji onaj deo Istočne Pruske koji neće pripasti SSSR-u i južni deo Šlezije, a Francuskoj Sar i pogranična područja ograničena rekama Rajnom i Mozelom; da se obrazuje Internacionalna zona koja bi obuhvatala Rur; da se ostatak Nemačke podeli na dve nemačke države. Konferencija je završena 19. septembra 1944.

0. 10. 1944 Povodom oslobođenja Beograda, predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio predsedniku NKOJ-a Josipu Brozu Titu telegram u kome, pored ostalog, kaže: -Oslobođenje Beograda znači kraj nacističkom teroru u Jugoslaviji koja je čitave četiri godine podnosila teške patnje. Vaša velika borba se približuje svom vrhuncu-.

3. 10. 1944 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil uputio predsedniku NKOJ-a Josipu Brozu Titu telegram u kome, pored ostalog, podvlači da nije učinjen nikakav napredak u pogledu obrazovanja jedinstvene jugoslovenske vlade koju bi britanska vlada mogla zvanično priznati.

9. 10. 1944 U Moskvi predsednik vlade SSSR-a Josif Visarionovič Staljin, predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil i predstavnik SAD Averal Hariman otpočeli konferenciju o posleratnom uređenju Evrope. Glavni je predmet razgovora bilo pitanje Poljske, Jugoslavije, Grčke, Rumunije, Mađarske i Bugarske. Pored ostalog, oni su se saglasili: da SSSR i V. Britanija podele interesne sfere na Balkanu, u Rumuniji i u Mađarskoj; da se u Jugoslaviji što pre obrazuje jedinstvena vlada i da se u tom smislu upute poruke predsedniku NKOJ-a maršalu Jugoslavije Josipu Brozu Titu i predsedniku izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivanu Šubašiću. (Konferencija je završena 18. oktobra.)

4. 1. 1945 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Ćerčil uputio kralju Petru II Karađorđeviću pismeni zahtev da bez odlaganja prizna Beogradski sporazum (sporazum Tito-Šubašić od 2.XI 1944. god.)

8. 1. 1945 U Londonu predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil primio predsednika izbegličke vlade kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića.

18. 1. 1945 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil održao u Parlamentu govor o britanskoj politici prema Italiji, Jugoslaviji i Grčkoj.

22. 1. 1945 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil obavestio kralja Petra II Karađorđevića da će priznati jedinstvenu i ugoslovensku vladu, obrazovanu na osnovu sporazuma od 2. novembra, iako kralj ne prihvati listu namesništva.

23. 1. 1945 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil pozvao izbegličku vladu Kraljevine Jugoslavije da se vrati u zemlju i da nastavi sprovođenje Beogradskog sporazuma. (Time je osujećen pokušaj kralja Petra II Karađorđevića da prinudi vladu da podnese ostavku.)

30. 4. 1945 Predsednik vlade V. Britanije Vinston Čerčil, podržan od predsednika vlade SAD Hari Trumana, naredio feldmaršalu Haroldu Aleksanderu da okupira Trst, Tržič i Goricu i spreči ulazak jedinica JA u Julijsku krajinu.

Dokumenti

Instrukcija predsednika NKOJ-a maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita od 14. aprila 1944. upućena preko zastupnika NKOJ-a u Bariju Milentija Popovića šefu Vojne misije NOVJ dr Vladimiru Velebitu o stavovima koje treba zauzeti ako Vinston Čerčil ili drugi britanski predstavnici postave pitanje pregovora s kraljem Petrom II Karađorđevićem

Zdravica predsednika NKOJ-a maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita održana 12. avgusta 1944. na svečanom ručku posle sastanka s predsednikom vlade Velike Britanije Vinstonom Cerčilom

Obaveštenje predsednika NKOJ-a maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita od 13. avgusta 1944. potpredsedniku NKOJ-a Edvardu Kardelju da je 12. avgusta vodio razgovor s predsednikom vlade Velike Britanije Vinstonom Čerčilom i da će s njim voditi još jedan razgovor 13. avgusta u vezi s Deklaracijom koja će se izdati na Visu

Poruka predsednika NKOJ-a i vrhovnog komandanta NOV i POJ maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita od 18. avgusta 1944. kojom izražava zahvalnost predsednika vlade Velike Britanije Vinstona Cerčila na vanredno srdačnom prijemu i interesovanju za probleme koji se tiču Jugoslavije

Izvještaj feldmaršala Harolda Aleksandera predsjednik vlade Velike Britanije Vinstonu čerčilu o izvršenju dotadašnjih zadataka i poduzetim mjerama za okupaciju Julijske krajine

Depeše predsjednika vlade Velike Britanije Vinstona Čerčila, od maja 1945, feldmaršalu Haroldu Aleksandera u kojima podržava njegove akcije i sugerira upotrebu sile za realizaciju imperijalističke politike u Julijskoj krajini

Direktiva Vinstona čerčila, predsjednika vlade Velike Britanije, od 1. maja 1945. feldmaršalu Haroldu Aleksandera da ostvari kontrolu nad Trstom, Rijekom, Pulom i Istarskim poluotokom

Izvještaj feldmaršala Harolda Aleksandera od 5. maja 1945. predsjedniku vlade Velike Britanije Vinstonu Čerčilu o situaciji u Julijskoj krajini i odnosima s maršalom Josipom Brozom Titom

Izvještaj feldmaršala Harolda Aleksandera od 7. maja 1945. predsjedniku vlade Velike Britanije Vinstonu Čerčilu o situaciji u Julijskoj krajini i odlasku u Beograd general potpukovnika W. D. Morgana na razgovor s maršalom Josipom Brozom Titom

Direktiva predsjednika vlade Velike Britanije Vinstona Čerčila od 30. maja 1945. feldmaršalu Haroldu Aleksanderu da izvrši sve potrebne pripreme za napad na Pulu

Fotografije

Povezane odrednice

Bugarska u drugom svetskom ratu Očekivano iskrcavanje saveznika Crvena armija Harold Alexander Fitzroy MacLean Britanska pomoć četnicima Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) SAD i Jugoslavija Edvard Kardelj Dragoljub Draža Mihailović Vlada Velike Britanije Saradnja četnika sa okupatorom Beograd Franklin Roosevelt Božidar Purić Ivan Šubašić Josip Broz Tito Borbe u Srbiji 1945. Istra u oslobodilačkom ratu Borbe u Sloveniji 1945. Grčka u drugom svetskom ratu Rijeka SSSR i Jugoslavija Vojni puč 27. marta Četnici u drugom svetskom ratu Štampa u ratu Anthony Eden Borbe u Istri 1944. Vladimir Velebit Vrhovni štab NOVJ Borbe u Istri 1945. Petar II Karađorđević Aprilski rat Izbeglička vlada Kraljevine Jugoslavije Završne operacije u Jugoslaviji Rumunija u drugom svetskom ratu Borbe u Hrvatskoj 1945. Italija u drugom svetskom ratu Henry Maitland Wilson Vlada Sovjetskog Saveza Randolph Churchill Borbe na Jadranu 1944. Beogradska operacija Mađarska u drugom svetskom ratu Zločini u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu Borbe u Dalmaciji 1944. Vis Josif Staljin Bratstvo i jedinstvo u ratu Borbe u Hrvatskoj 1944. Britanija i Jugoslavija Nova Gorica Trst AVNOJ Afrički front Pula